Srpski sion

Б ј>. п

народу на боље: ми смо мајушни, свагдањост нас прави јоште мајушнијима, ал' за велвке чине има нојединац ока, има воље, енергије и уснеха Ти можеш утешен поћи с овога света, јер си видео цркву на добром нуту, видео си нросветни нанредак, видео си да нам је народ ношао добрим нутем материјалном нрепорођају свом, а видео си — да благо си нама! — да си и научну школу у Срба засновао. Велики сине српског народа, прими сад вечиту захвалност од „Матице Српске", којој си ваистину дика и понос био књижевним радом својим. Ти најврснији члане књиж. одељења, прими вечату захвалноет српске школе, јер Ти си раздерао завесу да вида мили нам народ јаву историје своје, прими вечито „хвала" од српске науке, јер ти си ударио темељ критичкој асториограФији нашој, хвала Ти, од срца хвала Ти. вечита хвала Ти! А народ овај, а крајеви ови, којима еи орави иријатељ био, нека чувају хумку ову, нека чувају овај аманет целог срп ског народа, јер данас не само срцска црква и сраска наука, данас цео ерпски народ истинске сузе лије! Слава му!" Пети и последњи је говорао г. др. Сшаноје СшанојевиК проФесор српског универзитета у Београду у име универзитета, и рекао је: „Велики учитељу мој и мучениче Сриске Лауке\ Учигељем те називам, тебе, једног од еајвећих умова међу словенским народима, јер ти си учитељ свих нас; ти си творац историске испитивачке науке код Срба, ти ћеш увек бити учитељ свих, који теже за сазнањем истине. Мучеником те називам, јер ти си се мучио и патио целога века. Одрастао у доба борбе за слободу свих просвећепих народа, ти си најбоље године своје нроживео у оно хучно доба младићкога полета и патриотских енуецијапија у еашем народу. Али твој велики и светли ум, није дао срцу твом да пође етрујом времена, твој реални дух видео је, да је цео онај и онакав рад шупаљ и

О ТР . 499.

незрео и да је цео поглед оне генерације на ирошлост и будућност основан на несагурној подлоза. Ти си био уверен да ствари друкче стоје и да треба створити друге, реалне подлоге за рад. И ти си устао да браниш своје уверење. У сред великог натриотског одушевље* ња, ти си стао немшшце да рушиш народне идеале, како их твоји неаријатељи називају, идеале, који су засновани на лажеим Фактпма, како си ти доказивао. Настала је велика и тешка борба. Ти си запливао нротив струје свога доба и ударио си иа цео свет, ударио си на све и на свакога. И у томе лежи трагичност твога живота. Да си рођен у доба када више влада ум и разлог, а мање, Фантазија, твоја би судбиеа била мање трагична. Мање трагична велим, јер ти би увек био несрећан и патио би у свако доба. Твојим рођењем Творац је благословио Српску науку, а тебе је нроклео. Благословио је Срнску Науку да јој ти користиш као мало који други, да јој сечеш нове путева, да јој нолажеш нозе темеље, да, јој отвараш нове видике да будеш творац новога правца, испитивач и представник велике и вечне истине. Али је тим самим благословом, тебе лично, као и свакога генија Творац ироклео: да проведеш живот у вечитој муца и борби, да свакога дана преживљујеш душевне муке, да се бориш, да падаш, да устајеш, да клонеш, да се дижеш, да се надаш и да се гризеш и мучиш вечитом сумњом, сумњом која сиеа срж и пије крв, сумњом да ли си од^ говорио своме позиву и као свештеник и као Србин и као човек, и да ли је истина све оно, шго ти верујеш да је истина. Твој светли ум и велики дух, није ти дао да се снустиш у низине људскога живота, а тело ти није дало да се уздигнеш у висину где Творац и анђели станују. Борба између духа и тела била је стална и ти си због тога иатио и мучио се. Је ли, велики учитељу мој, ти ме добро разумеш? То је та борба, која је тебе мрвила и трошила сваки дан шесдесет година. А уз ту унутрашњу борбу твоју мучили су те и бесомучни нападаји целе твоје генерације, која те није разумела и

СРНСКИ СИОН