Srpski sion

БР. 17.

егаскм сиШ

О ГР. 487.

Догађаји непитају, јесмо ли ми спремни за њи, они долазе течаем времена ма нас како у времену затекли. Тако нас је нашло и ово ново устројство земаљски гвмаазија, и у њима стари катихисис, кога није било употребиги више. Кадје подписани катедру примио по налогу његове власти духовне у овдешњем заведевију, морао је хтео не хтео, смео не смео, постарати се да састави једну науку, која би заузела место науке христијанске у плану учевном истога заведенија. Науку своју назвао је „Науком Благочестија" и на основу изреченијз св. аи. Павла: нун4: ЖЈ ПрЈЕИВ<ЈК>ТХ НЛДШДа, ИКВк1 и (5. Кор. 13, 13.) раздјелио је на три части, као што је раздјељено православное исиовједение католичеекој и апоетолској церкви восточној, и чесго споменути катихисис свнодолни од 1774. Прву част распространио је многима разлозима православно догматическаго Богословија од Архимандрита Макариа (С Петерсбург 1850.), другу из књиге : Пространи христијански катихисис православ' нија католическија восточвија церкве (СанктПетерсбург 1848,), а трећу из више учитеља Богословија моралног, и нарочито из ФилосоФие и Богословие св. Јоана Дамаскина (Будим 1827.). Овако но нужди устроену науку Благочеетија предавао је он у VII. и УТТТ. разреду, кое опет ништа друго ние било, него повторение мало пространие свега онога, што су деца у нижим разредима чула кроз 6 година. Али се из досада реченога види, да и овај посао неодговара са свим потреби својој, и неможе се никако другчие сматрати, него као савестни само труд једнога човека приватнога, да по налогу свое високе власти за време само подпуни празднину, која се појавила у новоме учевноме плану велике гимназије карловачке. Што је пак учињено по крајној нужди, то неможе остати за нормално стање, са тим мање, што му оскудјева печат областнога дозвољења и одобрења црквенога; и шго, баш да би и то било, овако као што јест, неподмируе праве и све потребе заведепија нашега и његовога новога устројства.

Наука Бдагочестија имала би воспитати савршена оравославна христијанина. За то јој стое осам година на расположенију. При рагулирању катедре њене, морало би се недостатци понунити, кои су се показали. Тако су исто у најновије време и Римљани радили. Наука Благочестија морала би постепено нристуиати рјешенију задатка свога. Прие свега имала би предходити повјестница библическа, прикладна за младе године првога и другога разреда; за тим би морала сљедовати историа првенствујуће цркве, прикладпа за старие годипе трећега и четвртога разреда ; после тога дошао би закон јестествени, на кога се позива Спаситељ у новоме завјету, растолкован за године петога разреда; у шеетом разреду долази вјеровање православнога хриетијанина, и закон јеванђелски, т. ј. практическо учение највиши добродјетељи, за кое је кадар човек само водом и крстом одрођен, да буде савршен. јакоже отец небесни совершен јест. У седмоме разреду била би литургика, а у осмоме повјестница православне восточне цркве, с призрјением на њено стање у благословеним државама аустријским на своме месту. Овако израђееа, и према новоме устројству гимназија уређена наука Благочестија, кад би изишла из руку тому вешти и доспјели, и потврђена била од наше области црквене, морала би се штампати, и за руководство служити свима учитељима аауке христијанске, по свима заведенијама, гди се учи младеж православна. И овим само начином могла би се задовољити нотреба данашњега времена, у овоме како за младеж, гако и за цркву и државу велеважном призренију. У Карловцима месеца Августа 1858. ТеоФан Живковић с. р патриаршески протодјакон и катихета у вел. гимназији Карловачкој. * * * И ак! је од 1858. до данас протекло пуних 47 годива; ми и данас немамо подесних књига — за неке разреде као за V. и VI. немамо никакве књиге — за пре-