Srpski sion

Б р . 19.

СРИСКИ сион

С тр . 561.

своем прежде своего вјечним обителем преставленија за вјечити и свој спомен каковија либо вешчи изволил записати. к тјем преждним приложите, о немже цјелому собору молебетвенују епистолију сего љета в прошедшија дни пропустил јесм. Ничто менше јакоже и в преждних моих, и к вашему братству посланијах пространо изјавих, под колики несносна долг освобождаја от знаемаго подпаднул јест престол. имже уповајушче на совјет свјатопочившаго кир Арсениа, јегоже Господ да водворит во скинијах свјатих, подложихом себе иод јакови несносни долг. От помошчи и взисканија на тија краи от правовјернаго нашего рода Христианскаго милостини и једином честном вјерном и свјашченом мужу тамо обрјести от свјатјешија великија церкве путником ити, и по всегда тамо находатисја, искреное и својствееое попечение сотворити усердствујте, зане тим странам вјежду человјека, за таковое дјело неимјеем и когда и в кое времја будет собрание, мољу ваше братство абие по воспријатии сего непренебрезите, и своего труда непошчадите о всем вједомост на Ниш писмено учинити и нам послати сигурно. Зде бо њекое времја бавитисја и ожидати будем. Прочее благодат божија обилно да будет с вами. Вашего Преосвјашченства обоих благ желатељ : Ва Христе брат Атанасие Пекски. 1748. Аугуста 1. Из Ннша.

Каноничке наредбе цариградеких патријараха.* I. Атанасија адријанопољског патријарха (1710.—1711.) Синодална окружница, у којој ее говори куд потпадају митрополити Фрушке и као што су од иочетка иотпацали под пећског архиепископа. Атапасије божјом милошћу архиепископ Константинопоља, Новог Рима и васељенски патријарх. * Ове каноничке наррдбе нашли емо међу рукоииевма нашег умрлог брата Илариона, те их овде у целости доноеимо. Н>их је превео за Илариона е грчког, прошле године умрли проФвсор Адекса Писаревић. Уред.

Свети митрополити фрушке и што сте под управом светога престола пећског, у светоме духу љубљена браћо и садрузи по служби; Часни клирици, преподобни управитељи храмова и светих манастира, пречасни свећеници; славни генерали, каезови и капетани; честити поглавари и работници (трговци) и остали благословени Хригаћани истих епархија; радост нек вам је и мир и милосг од свеможнога Бога и Господа нашега Исуса Храста а од нас искрена жеља. благослов и благовољење. Хришћанеке ствари, т. ј. црквене, јерархијске и архијерархијске не стоје рђаво и несу зависне од случаја, већ су про рочанствима светих и васељенских синода по светим канонима и божанским законима, уре^ене и удешене и као што су уређене и удегаене по мојем тачном посматрању од старина и од почетка се тако и држе и вазда су у свази и чувају их као негпто неприкосновено и непроменљиво са многом пажњом и обазривошћу православни Хригаћани, који чинећи то с чагаћу и обазривошћу и чувајући ред сввју тих ствари неприкосновено и непроменљиво, хваљени су и код људи а од Вога имају радост и благослов и најпосле се удостојавају оних неисказаних (иеисказано великих) добара небесгнога царства, која још неје око видело ни ухо чуло, и која несу још доспела у срце човечје а која је Вог сам приуготовио онима, који га љубе: „Слава — вели света апостолска божанствена изрека — и част и мир свакоме, који чини добро", зааста је то маловечно у овоме земал>ском животу и много више надмашива то небеска и вечита слава. А то добро, које је над свима другим добрима, јесте то, да се Хришћанин повинује и покорава канонским и ззконеким наредбама са сваким страхом и обазривошћу и да никако и никада не сврати и не влада се (ван) осим хришћанскога реда. Поред осталих дакле наредаба и установа обредили и установили су још и благочастиви цареви и божанствени и богоносни оци светих (и) васељенских Синода да једним престолима припадају