Srpski sion

Бг. 1б.

СРПСКИ сион

Отр. 56ђ.

јављујемо свима светим Архијерејима, и великодостојницима, који се сад налазе, тој нагаој у св. Духу љубљеној браћи и садрузима, часнпм клирицима. пречасним свећеницима, честитим владарима, и целом хрпстоименом народу и потврђујемо, да се црква свете а[»хиепископије пећске и њен архиепископ и свп њени прави архијереји заједно са ондешњим Србима Хришћанима од старина и од почетка елажу с нама и једно мисле као и ми и имају исто наше православно веровање, као п наша источна црква и признају иету ковфесију правоелавног веровања и верују у све, као и ми. Отуда и звајући их све као православне, којп исто тако мисле и верују и љубе догмате и поуке нагае св. источне цркве, поштујте их и љубите их и пазите на њих, као што приличи и као што је право, а немојте никако узимати на ум нити веровати брбљањима, клеветама и окривљењима оних, који су Вам противници. Тако чините као богољубиви, Христољубиви и братољубиви, да будете благословени код Оца и Сина и св. Духа и да буде на вама благослов Аврама, Исака и Јакова и на Вашој деци; да благослови светих и богоносних отаца буду на умножење и обогаћење Ваших добара и да будоте удостојени небеснога царства као пободоноени борци за побожност и исти« ну, у самом Господу Исусу Христу и Богу нашем. Нека буде с вама његово благовољење и неизмерна милост, а благослов и жеља наше смирености. IV. Истога Јеремије Синодална посланица као одговор митрополиту од Арте, којом се вели да тамошње Французе, ако се одметну од њиховс секте, не примају православни свећеници више на споразум, нити да их после смрти сахрањују. Јеремија божјом милошћу архиепископ Консгантинопоља, Новог Рима и васељенски иатријарх. Примисмо Ваш опћи предлог, којим представљате нам неки обнчај, који се увео у те крајеве, те тражите од нас и од наших архијереја, наше СРПОКИ ОИОН 1905.

сабраће и синода, шта треба да радите; и тај предлог о томе обичају је овај: Французи, наравно западни, који се тамо налазе, хоће да ступе у споразум са православним свећен: цима и да имају учешћа у светим тајнама, држећи се својих западњачких догмата, п да се сахрањују, кад умру, а неки од њих да се сахрањују у храму, што наноси, као што кажете не мало обешчашћење на Вас и прилични забуну (збрку), и с тога тражите од наше Велшге цркве Христове да се то з ! .брани. За то ми одговарајући Вам овом нашом патријарашком синодском посланицом, кажемо Вдм оно, што је познато и јасно свима, то јест ако хоће ти западни Франци да оставе своју латинску веру, то јест своје латинско веровање и да приме веровање, и признавање (конфесију) наше источне цркве, онда се могу без препреке споразумети с Вама православним свећеницима и могу имати учешћа у светим тајнама и могу се сахрањивати. А ако се држе својих црквених обреда, не треба да буде зајсднички. јер један исти споразум и једно исто причешће хоће да они, који опће, буду и једносложни, а не да се туђе; јер оно што је страно, не може ни бити заједничко и „онај који неје самном, тај је против менн", вели свето Јеванђеље и „онај који неје са мном сложан, тај ми је неприЈатељ". Погпто се дакле прз дуго времена народ западне цркве оцепио од духовне заједице четирију светих патријараха и са свим се од њих оделио и изнео догмате католлчке цркве, који не одговарају православним догматима, за то се и не слажу с нама православнима; то јест оно што је било једно и заједничко и једнима и другима, постало је подељено и различито, а оно, што је било подељено и различито, постало је једно и опће; и дотле вазда западни противници, оцепивши се од католичке православне цркве, на празно говоре, шта хоће. Толико на предлог Ваш и на питање Ваше. Нек Вам је радост Господа Бога и слава његова, и благослов наше смирености нек је с Вама! 38