Srpski sion

С тр . 556.

СРПСКМ смон

В р . 19.

хамиже славенскими устроенаја благословением же АЕ. и М. Павла Ненадовића первјеје напечатана, а ниње Захарием Орфелином второе в новој типографии грекославенској 1763. 8° 16. стр." У манастиру се Фенеку налази под бр. 28. врло лепо сачуван рукопис, увезан у тврде корице, с насловом: „Во славу свјатија Единосушчнија, и животворјашчија, и нераздјелимија троици, отца и сина и свјатаго духа, Списасја сија божественаја литургиа: свјатаго апо стола и брата божија Јакова; во обгпчежителном монастирје Гергетекје. Ешче тшчанием, настојанием и иждивением пречестњејшаго отца игумена кир Софронија Стефановића збратиеју, јеже списано, и устроена јест монахом Вартоломеем в љето 1780. мца Јулија, дња '25. Сија божественаја литургиа преведена от греческагс диалекта на славенски Партением Павловићем". Ма да је монах Вартоломеј само преписао литургију Јаковљеву, коју је Партеније Павловић превео; он ипак рече, да ју је он списао и устроио. Рукопис је писан на великој четвртини и има свега 30 листи. Листови су бележени с прве стране горе на десној страни славенским словима. Језик је онакав исти, као што је написано литургија св, Јована и св. Василија.

Г р а м а т е митрополитеке и патријарашке. ДI. Гр амата за Викентија Поповића епископа б уд и м с к 0 г. Викентије ПоповиЛ Хаџи ЛавиИ от Јањева, епископ будимски, изабрат је 7. Јануара 1708. У Шематизму карловачке митронолије погрешно се рекло, да је изабрат око 1700. Викентије је изабрат 6. Маја 1713. за митрополита, а умро је 2-З^Рктобра 1725. Сама грамата гласи: Исаија ДиакивиИ б. м. вел. Митронолит

всех Сербљ нод властију Свјетлости кесарској и Јего Вјеличества сввјетник и прочим. Сего ради смјерение наше с свбором вгвса разумјехом, и обрјетохом от свјатих отец законом и от свјатих благочвстивих цареј хрисовуљ, кое сут митрополие и јепископие под свјатују великују цврков свјатјејшују Архијеписконију ипекскују и патриаршију србс:кују. Елмаже по случају нострада народ наш словјено србски от угарској ребелии, в тим божиим извољением бист к богу ирјеотављение и блажено усопшему свјатјејшему патриарху нашему србскому хажи кир Арсенију. Того ради свнамшесја в царскују, свјатују и свјашченују обитељ монастир Крушедол, и всјечвстному свбору свбравшесја, случи се к нам прита Богољубивому јепискону босанскому кир Атанасију, и владице кир СтеФане (СтеФап Метохијац сремски еоископ) и епископу кир СоФронију (Подгоричанин, епископ пакрачки) и игумену крушедолскому хажи кир Пајсеју, и от иних сгран њемало чрвевц и властел и всему клиросу србскије земли с нашим вљнрошением избравше чесгњејшаго иже во свјашченоиаоцех протосиегела кир Викентија јеромонаха пострижеика свјатие великие пекскае цркве, и нарекоше бити настолника и строитеља Вогоспасение јепархије Будимекие, јеже јест пр&вее будим; пешча, свјати андреј, острогон, столни бјелиград, коморан, остров кофинскоју и подунавие всја даже до воде Шарвиз с всеми предели и оправданием јенуариами шчо је и досље било. В љето 1708. мца Јанвариа 7. в кчтедри нам митрополитској монастир Крушедол. II. Гр ам ата за ХристоФора Димитријевића епископа бачког. Христофор ДимитријевиИ (МитровиИ) епископ бачки, изабрат је по доле наведепој грамати 23. Априла 1710. (у Шематизму I митрополије карловачке погрешно је наве' дено да је постављен 8. Фебруара). По смрти митрополита СоФронија Подгоричанина (ј 7. Јануара 1711.), админи-