Srpski sion

С тр . 590.

СРПСКИ сион

Б?. 20.

сам иризвао благодат Духа светога на вас и на започети научнп иосао ваш; а учитељи говориће вам одсада у школи целу годиву: њи слушајте пазљиво и њисвој вољи покоравајте се вољио, учите се добро и владајте се добро, пак ће уродити код вис и моја садашња и њиова одсадашња свака реч оипм добркм успехом, који ће подигнути дену и углед новој учитељској школи нашој, и ви ћоте тако постати радост родитељима, понос учитељима и утеха дркви и народу своие. Благословение Господње на вас, того благодатију и человјекољубием, всегда ниње и присно и во вјеки вјеков. Ааин! VI. Н а опјелу П авла Н иколића ироте дољн.окарловачкога. држаном 26. Д ек ./866. у загребачкој цркви. И ти нас остављаш брате наш Навле, и одлазиш на пут вјечни, да умножиш бесмртном душом својом населбину небесну, и вратиш у смртним косчима својима, земљи господњој онп, што г 1и је узајмила нрије шестдес-ет година. Сину твоме, и свпма нама друговима, пријатељима и знанцима твоииа, што стоимо овдје око гроба твога, тешко је осје^ати жалост тренућа овога, у коме се растајемо с тобом, раслајемо се, да се нсвидимо на земљи овој никада, никада више. Али Бог је, који заповједа природи, да ствара и да раствара: и она је извршила ту прву заповјест божију на теби онда, кад си повијен био први нут као нови житељ земни у колијевди својој, — а данас извршује ето и другу, кад се полажеш на растварање у гроб мрачаи. У шестдесет годишњем животу твоме било је времена, кад си се мучио и мучио, тражећи себи нанредка у знању и просвјети, помоћи друштвене у спреги брачној, радосги родитељске у дјеци, утјехе душевне у пријатељима, зидовољства скдачнога у радњи и иословима: и та многостручна и сваколкка мука твоја уродила је ирема примљеним талантима твоима успЈсшним плодом своим. Писао си, ороиовједао си, поживио си сретно у спреги брачној, изродио си и удоуио Д .|ецу, провео си утјешних часова с пријатељима, задовољних тренућа у радњи и у пословима. А послужио си и као свештееик са-

вјесно Богу и цркви, и као грађанин верно цару и народу своме: и био си одликован у животу своме и црквом, и царем, и народом. Али дани су твои минули и наишао је па те час смртни, који је раскинуо те све свезе житота твога, и оставио само још једну, која је оплетена међу нама вјером, надом и љубави христијанском: ти ћеш чекати у обитељи мебесној на нас, да неаримиш савршенства без нас, а ми ћемо се молити на земљи Богу, да олакша и теби и нама улазак у царство вјечне славе своје. У тој свези праштамо се ми од тебе брате Павле: Елашнж. п8тк, конкже идипи днјсх — гако оуготовисА тев^к /и^ксто оупоковнјд Лака ти з»лмА, и к^чнаА пджатх !

Г р а м а т а цариградеког патријарха Јеремије I. о приеаједињењу ерпеке патријаршије охридекој архиепиекопији. Предговор и превод на руски од А. С. II а в л о в а. Предговор. (С руског) Историја српске патријаршије у П( ћи или Ипеку (Пеи10у) у првом веку после заузећа Србије од Турака (1459. г.), преставл>а готово го нпз имена патријараха, и то не баш сасвим потпун и хронолошки тачан. 1 ) Тим већи значај добива овај споменик — грамата цариградскога патријарха Јеремије I., која је издана у септембру 1531. г. Охридском архиепнскопу Прохору о присаједињењу Пећке патријаршије (или како је називаху Грци, архиепископије) са целом Србијом његовој епархији. Мп штампамо тај драгоцени докуменат по препису ХУП. в, који се налази на почетку писаног грчког минологиона из збирке Севистјанове, сада Московског Публичног Музеја, Нч, 492 (л. 1—3). На жалост сав рукоппс јако је оштећен од влаге. Као најближи повод да се изда тако *) Проф. Голубпнскш: „ИсторЈн Православннхг церквеи, Волгарскои, Сербскои и Молдаво-Валашскои," стр. 478—479.