Srpski sion

СТР. 622.

СРПСКИ СИОН

ВР. 21.

жити, не мећу људе из „народа" — ратаре и заеатлије — него оеи на њих седају. Колико је било посланика на народном сабору од „народа" — ратара и занатлија? Колико их има у епархијским скупштинама и одборима ? Колико у саборском одбору, школском и митрополиј ■ ско-црквеном савету ? Је л' досад па и код последњих избора за угарски сабор игди истакнут који занатлија или трговац или ратар за по • сланичког кандидата? Није нигди, ниги пх има у поменутим телима. и како је тај хваљени радикалски „народ" на ниском ступњу политичког изображења, види се понајбоље из тога. што ником од тог „народа" и не пада на ум, да довикне својој гоеподи: лепо и красно господо, што ви нас уздижете и хвалите речима, ал што ви и за наше људе не оставите који маидат? Та кад социјалисте код осталих народа истичу за своје кандидате и у саме државне саборе, и кројаче и чизмаре и просте раднике; за што не би могао и од нас ко бити изабрат, јер наши би људи понајпре били у стању да кажу, и ако не у дугим говорима, праве жеље народне. До данас се не наЈје у радикалском „еароду" таког детића. што је очити доказ, да у њему нема ни једног „момка", који би умео и смео да тако што довикне својим вођама и пријатељима адвокатима, који при изборима хоће да покрају вратове летећи за мандатима. И још се радикалске вође умеју и емеју да хвале, како је наш „народ" т. ј. њихове присталице, свестап и разборит! Јадеа му свест и разборитост, кад он бира за посланпке и оне за. које никад није ни чуо, нити им знаде кмена изговорити. Он је — бар до данас — био просто изцирало радикалских воЈја и штребера попова, који су се преко његове грбаче докопали лепих положаја, парохија, протопопија п лепог живота, те се данао шетају по Косову и возе по гдекоји на евојим каруцама и размећу, дочим су се

пре возакали на туђим таљигама, захваљујући својим „масним рачунима", остављајући своме „народу" лепе речи и хвалу, а да и не говоримо о ономе голићу, коме су и чакшире долазиле до продаје, а сада се размеће и живи царски. Свака од ове три странке имају своје програме, којих се у осталом и не држе, те и ако се програми њахови у много чему бар у главним стварима са свим слажу; за то ипак свака држи да има права да постоји, А држи да има права да постоји и ако се то не каже — главно с тога, да може имати свака свој лист, као што и радикалски адвокати стварају себи новчане заводе, па ма их народ звао и „бећарскпм заводима", а уз лист и поред листа да могу њихове во^е рахат живети, што многи од њих ни налик не би могли живети према евзјој спреми — управо неспреми —, да се нису дочепали сретним случајем до листа, односно да није наивног народа, који држећи им лист, ставља их у положај, да су не само изишли на површину, него и дошли до лепог и рахатног живота. Ну, као што ни код нашег народа нису од једном поникле поменуте странке, него је постепено растао њихов број т. ј. чим је неко осетио у себи снаге и силе, да може засебним животом живети, он је стварао себи странку и лист, наводећи за узрок, да постојећа странка односно етранке не заступају као што треба народне интересе; тако се показала потреба — не ћемо да распитујемо с које стране и у којој цељи, јер би смо морали рећи по нешто и за неке досадашње странке, ко је с-ве њих помагао и давао потпору од новца намењеног на много родољубивије цељи и потребе народне —, да се и код нас створи и четврта странка и то „зл заштиту интереса радног народа" т. ј. социјалистичка странка, која је покренула и свој лист: ^Народни глас". Исти је почео излазити у Н. Саду, и досад је изашло 9 бројева. Власник је и издавач листа А. Ваш, обућарски радник, а одговораи уредник Милан Глумац гптампарски радник.