Srpski sion

О гр . 664.

српскм сиоа

Б р . 22

Њег. Светост примила је депутацију врло љубазно и на поздрав изасланства је дирљиво одговорила и видело се из свега, да је Њег. Светост била веома пријатно дирнута са изразом тога одликовања, које му је сомборска муниципија указала. Колико је овај призор импозанган био, ево шта нам прича. један члан изаслансгва: Шма тишина, сви чланови у најсвечанијем руху, пред патрија^ашкик престолом .... одједанпут се отворише врата и стуиа са сигурним ходом, а благим лицем Њег. Оветост, сбд старац у црвеној ризи, лик свеца а не иатријарха, па на громки иоздрав денутације „живео", — он све тихо и немо благосиља. Језа хвата човека, жмарци те пролазе, толику богобојажљивост улева у тебе тај свечани цризор, јер те убеђују о твојој маленкости, кад видиш, да је и тај велики патријарх само један скромни слуга и служитељ олтара божијег уједно те и милина обузима, јер видиш да си пред патријархом српским, поносиш се, што и иноверцима приказујеш своју црквену поглавицу, те им очигледно осведочаваш, да су Срби народ, који имзју своју засебну старешину црквеног, који је натријарх свима православним Орбима у земљама круне св. Стевана. Ал' и на Његову лицу видиш тронутост, јер осећа, да је пред њим један одани и привржени део повереног му народа, и дошао је да га одлику.је одличијем са којим као свог бившег суграђанина највише одликовати може. Чланови изасланства стигавши пре ноднз влаком у Карловце, ирво су отишли на св литургију, затим су нрегледали резиденцију и натријарашку дворску капелу, а тачно у } / 2 12 су Њзг. Светости предстали. Његова Светост је дочекала деиугацију у тронсали, а у иотпуној гали, украшена са нагријарашким вел. крстом и свима орденима. После званичног чина се Његова Светост са свима присутнима и понаособ ноздравила и са сваким чланом изасланства неколико речи ироговорила. Затим је изасланство под предвођењем високоаречасног г. Герасима Петровића прешло у дом народних фондова, које је као и остале велике ус^анове Њег Светости прегледало са 1 оликим интересовањем, да је неосетно истекло време, за када је био заказан с-вечан ручак у патријаршији у почаст изасланству, те тако

деиутација није имала времена, да јот посети и прегледа гимназију, богословију и мађистрат, камо су такође намерни били отићи. За ручком је Његова Свегост наздравила својим гостима, сомборски градоначеоник и др. Стеван Сгеван члан депугације наздравили су Њег. Светости и позвали га да посети Оомбор, што је Њег. Светоет и у изглед ставила. Високоиреч. г. ирота Јеремић је пак наздравивши Србима Сомборцима нагласи) и истакао, да је тај чин, којим су Срби сомборци заподели и спровели бирање Његове Светости за почасног грађаниаа — управо акт умне аристотрације српске, јер се вадп, да се и у овом анархистичном добу, где млађи не пошгују старијега, нангла једна велика варош, једна велика груна Срба на челу са великим бројем интелигенције, која је показала и доказала, да зна, да хоће, да шгује своју цоквену поглавицу и да не дели мишљење оних, који се на сваког угледног човека, само каменом бацати знају. После обеда се повукло у побочне дворано, где је дуже времена и Њег. Светост пробавила у кругу својих сомбораца. Око г 1 2 6 часова су чланови сомборског изасланства ионово предстали Њег. Светости, са њоме се љубазно опростили и још исто вече се натраг вратили. Ово је кратак опис боравка сомборске депутације у Карловцима. Сомборац.

Северинеки банат и историја ееверинеке жупаније од Пешти Фриђеша. (Продужење.) Напослетку ее говори о јеноиољском владици, који се као једини спомиње у дипломи даној Чарнојевићу, који је још нре постајао. 9 ) Ђорђе Бранковић који неје био из породице срп. деспота, добио је од Жигмунда Баторија спахилук Вилагошвар, Панкоту и Шири и друге поседе око 9 ) ГТисац дела „Србп у Угарској" на 56. стр. пише, да је за доба Жигмонда Баторија, Тодор Тиводоровић у В. Сибињу основао срп. епархију, која је све свештенство у Ердељу приморала да ју призна као вишу власт. Наскоро за тим основано је у Борош-Јене (Јеиопољу) срп. владичанство, где је после Сава Бранковић био владика.