Srpski sion

Б р. 1.

СРПСКИ СИОН

празник овај свети! Бадњаци се пале, слама се простире по кућама нашима, воштаница гори тихо и тајанствено у собама тамјаном окађенима, ломи се чесница на све стране уз онај лепи и познати тропар: Р ожднткф Т кос, Х јттј Гк > ж ( нашх . . свуда је радост, свуда је весеље.. . . Али та радост и то славље биће потпуно само онда, ако буде и слоге међу нама, јер на жалост, баш нам слога недостаје. Љубимо један другог, љубимо и непријатеље своје, јер то нам заповеда Господ наш Исус Христос, па ће онда бити и слоге међу нама; —- а буде ли ње, тада ћемо веселије палити бадњак, радосније ћемо простирати сламу, и сама воштаница веселије ће светлити, па и тамјан лепше замирисати; — онда ће се широм целог српства друкчије, милије и задовољније слушати они лепи стари поздрави и отпоздрави данашњи: Христос се роди и ваистину роди! И дај Боже да то тако буде ! Па с тим дакле радосним поздравом: Христос се роди, поздрављам вам и ја драги моји данашњи светли празник с искреном жељом, да се у животу своме угледате на пример данас рођенога Спаситеља, и да се по примеру Његову владате, како би још за живота сваку срећу и задовољство примили, а после смрти и вечно блаженство заслужили! У то име срећан вам Божић и нова година! Амин. У Будимпешти пред празник Рождества Христова 1905. године. Смирени ваш епископ ЛУКИЈАН. —г*^в1в§5в*$>—-

МИТРОФАН

ПО МИЛОСТИ БОЖЈОЈ ПРАВОСЛАВНИ' СРПСКИ ЕГШСКОП НОВОСА ДСКО-БАЧКИ, СОМБОРСКИ, СЕГЕДИНСКИ И ЈЕГАРСКИ, КРАЉЕВОКО-СРПОКИХ ОРДЕНА ТАКОВОКОГА И ОВЕТОГА ОАВЕ ВЕЛИКО-КРСТНИК, свему пречаеном евештенству обојега реда и ваеколиком благочаетивом и љубазном народу Богом храниме епархије Наше благодат, милост и мир од Господа Бога и Спаса нашега Иеуеа Христа, а од наше емиреноети архипаетирски поздрав и архијерејски благослов. " ог мира и Отац сваке милости, немогући гледати, како се мучи род ^ људски, шаље на земљу посланика великога Савета свога. Посланик тај, сам јединородни Син Божји, полазећи у евет говори Оцу своме: ево идем, да извршим вољу твоју Воже, и ради нас људи и ради нашега спасења прима иа себе тело од Духа света и Марије Дјеве и рађа се као човек у земљи Јудејској у пећиии једној близу Витлејема, иовија се у сиротинске пелене и полаже у јасле на сламу. Толико Бог љуби овај свет, да је и јединороднога Сина свога шџ^да сваки који верује у Њега не иогине но да има живот вечни.