Srpski sion
Б р 3. СРПСКИ
Србин борио и бори против некрста 500 година и своју слободу, да стресе турски јарам и ностане свој гооподар, ниги одлазе у српске комите, него се бори за крст на круни св. Стевана —- мађарској — и за слободу Угарсг е, од бечког јарма, бори се за кошутовце, како би и нашем народу у Угарској сијнуло сунце слободе, те и у њојзи могао се Србин — Србином звати, служити се својим говором и иисмом и код политичних и судских власги, смео шстицати своју народну засгаву, да се поврати новосадској гимназији државна ирииомоћ, а осталима српским заводима определи, да се укину пучке школе у бившој војеној крајини у Угарској. а да се установе вероисповедне, да се жупаније заокруже но народностима и томе иодобно, шго је све утаначено на одржаној 26. Јан. о. г., „рибњој вечери" у хотелу Фабрлјевом-Заплеталовпм, приређеној у знак братства између преставника сриства Јаше Томи^а,КостеБрадваровића,др. Бранка Или.јћа и преставника мађарства др. Алндара Бале — тога коренитог Мађара из Ирига — Јозује МаЈера , Шандора Папа — сина јеврејског ра бинера и иодобне им братије, што би одавно уживао Србин у Угарској, да бра~Ки Мађарима у томе није сметао Бвч. И кад помоћу радикалском и потпором самосталском узбуде Беч стеран и скран, — а то је већ ту —, те настуии у Угарској цар ство кошутовско, за којиа је сирома, Милетић годинама уздисао, и радио да се усиостави, знајући каква срећа очекује његов народ, за који се он борио годинама и због своје борбе допао по жељи Беча вацког затвора, те уз остале величине дође до заслужног угледа познати хазафи и учењак Јожика — Јозуа — Маје] 1 , — ком и само име каже порекло арпадовско —, и као пгго рече видовити дописник „Београдских новина" „Миђар ио крви и језику др. Бала", који је видео у Н. Саду и српске барјаке наизменце иоређане, као што је замишљао познати у Београду гурман Свелозар хаџи Томин, који је причао, како ће он он кад узбуде свој господар,у свом ходнику тако удесити, те идући кроз дугачак ходник говорио: кука шунка, кука шунка, па повративши се натраг: кука салама, кука салама,*; тек ће * Светозар сирома није дочекао, да своју вамисао у дело ивведе, омео га је бечки пријатељ, коме је чисту меницу потписао, дочим је дописник „Београдских новипа"
СИОН С ТР . 89.
тада настунити сретни дани и за српство у Угарској и за Србију. Тек ће тада потећи мед и млеко и свако задовољство у крајевима у Угарској где Србин живи. Истина, Бале су иришки Шокци, и др. Аладар Бала — као што рече „Браник" не зна ни данас добро мађарски, ал' на то се у овом мамурном добу и не гледа, у њему се може свашта шша се хоће и жели говорити и писати. 0 томе ће се имати кад мислити кад прође ова.ј мамурлук политични, и настуни јаза која ће нас — управо која би требало да нас отрезни. Ал' као што нас нису досадашње обмане опаметиле, него смо ми и даље радили онако, како не би тррбало да радимо; не ће нас опаметити ма каква била јава. Као што смо 200 година терали ветар капом, тера ћемо га и у будуће. Један темишварски демократа — радикал, који кад већ не беше те среће да отиде на Реку на конференцију, где се искунише измирена браћа, да већају о сретнијој будућности Србиновој, Хрватовој и Мађарево.ј., седе те написа чланак у 12. бр. „Заставе" о другом, такође горућем нитању, т. ј. о избору чланова за темишварску окупштину, и посладе га уредницима њеним да га штамнају, што они и учинише на своју срамоту, јер примивши га у лист, иоказаше и они своје незнање и у том нитаљу. лепо својим очима видео, како су биле истакнуте ваставе по кућама и то на једној српска, на другој мађарска, а све у славу ивмирења Србаља са кошутовцима. И ако је данас и мађистрат новосадски кошутовачки, и ако влада ивмеђу Србаља — радикала — и Мађара новоеадских љубав и слога; ипак се не усуди ни један радикад да истакне српску ваставу на своју кућу ил' стан. и да си дао некоме 100000 дуката да ти покаже кућу, на којој је на св. три Јерарха било истакнута ерпска вастава, не би ти је могао показати. Извештач г Београдских новина" мора бити да је био у особитом возторгу — сад да ли од братимства српскомађарског или од шампањца —, кад је видео српеке заставе, које други нико не виде, а не виде их с тога, што се поред свег братимства са кошутовцима радикали не усуђују истаћи српску заставу. Та не само, што не беше истакнута у целом Новом Саду помснутог дана ни једна једина српска застава, дочим се на јеврејском Мајеровом хотелу где беше „српска народиа забава" лепршаше три велике мађарске ваставе, него не смедоше ни сами певачи београдски метути на прса српску кокарду, а тако ни момци и девојке из Каменице и Срема, који их код куће носе.