Srpski sion

Б* 5.

СР11СКИ СИОН

С тр . 139.

одређењу (IV. 24. VI. 29. УП. 12. 19.) могу употребити, само на одржавање и издржавање манастира и њихових дркви. А како је §. I. V. А. Краљевског Решкрипта од 10. Авг. 1868. године, та добра прогласио као саставни део црквено-народног добра, то манастири митрополије Карловачке на црквено-просветне цели доприносе своту годишњих 62.000 К., која се на поједиее манастире распо^езује. §. 2. Распорезана на просветне цели свота од 62.000 круна, употребиће се овако: I. Клирикалном фонду — К 32 000 II. На издржавање м. школе „ 20 000 Ш. Манастврском фонду — „ 10 000

уплаћиваће ју манастири по следећем разреду.

1. Крушедол —- — —

К

8.500

2. Бездин — — — —

п

8.500

3. Гргетег — — — —

99

8 000

4. Ов. Ђурађ — — —

7?

6.500

5. Беочин — — — —

9?

6.000

6. Кувеждин — — —

99

5.000

7. Ковиљ — — — —

99

3.500

8. Војловица — — —

V

3.600

9. Шишатовац — —- —

1.500

10. Хопово — — — —

1.500

11, Врдник-Раваница — —

п

1.500

12. Привина Глава — —

99

1.500

13. Бешеново — — —

п

700

14. Јазак — — — —

55

900

15. Феаек — — — —

700

16. Месић — — — —

V)

700

17. Велика Ремета — —

99

600

18. Мала Ремета — — —

55

500

19. Раковац— — — —

55

500

20. Пакра — — — —

99

200

21. Леиавина — —- —

55

400

22. Ораховица — — —

55

400

23. Бођани — — — —

5?

300

24. Грабовац — — —

55

300

25. Златица — — — —

55

100

26. Гомирје — — — —

55

100

§. 3, Уплату разрезане своте

У

§. 2. га-

рантује сабор по.јединих братстава са својим годишљнм у §. 15. одређеним платама. §. 4. Разрезану своту уплаћују управе у благајну код црквених фондова кад и државну порезу. §. 5. Манастирска пмања деле се на покретна и непокретна; а.) покретна су: оранице, ливаде, пашњаци,

ритови, риболови, виногради, воћњаци, шљивици, шуме, једном речи све, што је у грунтовници као својина појединих манастира забележена, и на што се пореза плаћа; б.) покретна су: готовина, вредносни па^ иири и уложне књижице, зајмови, драгоцености и т. д. §. 6. Сва покретна добра свих манастира, као уложне књижице, вредносни папири и т. д. полажу се на име дотичнога манастира у манастирску благајну, а имају бити снабдевене га клаузулом, да се без закључка братског сабора не могу дићи ни употребити. §. 7. Манастирским добриаа рукуЈЈ управе манастирске. §. 8. Управа манастирска јесте целокупно манастирско братство са настојатељем на челу. Делокруг је управе следећи : А. Делокруг настојатеља: 1.) да води управу; у ту циљ стоје му на рашоложењу намесник и економ, који од настојатеља упуства примају и налоге његове извршују. 2.) да застуиа ма,растир у свима приликама. 3.) да води преписку са свима, властима како црквено автономнима, тако и са политичнима. 4.) да чува манастирски печат, да рукује манастирском архивом и библиотеком, да информише правозаступника манастирског; 5.) да чува кључ манаетирске благајне; 6.) да управља манасвирским имањем на основу братским сабором установљеног прорачуна, а нрема 27. §. монашких правила од 29. марта 1899. св. Синодом ироиисаних. 7.) да председава у братеком сабору, 8.) да решава оне предмете манастирске администрације, који нису у делокругу братског сабора означени. Б. Делокруг братског сабора. 1.) да прегледа, испита и установи свакдашњи годишњи прорачун, који намесник на основу 24. §-а монашких правила од 1899. саставља и који се најкасније у месецу децембру сваке године највишем автономном административном органу ради вршења фидејикомисијског надзора нодноси, а то .је, да се исти увери о томе, да манастирско имање није зануштено, задужено, да се нерационално не експлоатише, и да се не прода.