Srpski sion

СРИСКИ смом

вљања манастирских прорачуна, уз сад већ изречено начело: да ће се овим привремеиим уређењем предвиђени доилатци настојатеља и остале братије, истима моћи исплаћиваги тек у том случају, ако дотичан манастир иекаже и у благајницу српско-народно-црквених финдова и заклада на рачун чистог прино^а унеее бар своту. која је за њега. овим нривременим уређењем установљена". — 0 томе имамо част Ваше Преосвећенство као нредседника истог пододбора цењеног знања и даљег благохотног поступања ради известити с' тим, да су овопредметни списи уступљени г. Дру Жарку Миладиновићу члану саборског одбора као известиоцу у овој ствари. — Из седнице српскоправославно-народно-црквеног саборског одбора, држане у Карловцима 3. (16.) јуна 1905. год. Георгије с р. Патријарх. Преосвећеном госнодину Гаврилу Змејановићу, нравославном српском енископу у Вршцу. Ко из овог закључка може бити наметан, тај мора бити редак син у мајке, јер је тако питијски написан, да га може човек и овако и овако узети. Што се тиче сувишка од 60.000 К, тај ио томе закључку одмах стуна у живот, без обзира на то, шго је сувишак тај по нацрту калуђера условљен многим околностима, без извршења којих се извесги не да. У начелу пак изриче се ексарендацији манастирских добара, али факулшашивна , и ако су се архимандрити баш против факултативности најенеогичније оградили, јер назиру у томе опасност по монашки сталеж и по његов карактер, јер би се тим факулт. начином, који би наравно увек зависио од сабор. одбора, отворила широм врата улагивању и иодвлачењу нојединих ста решина члановим;. саб. одбора с једне, а протекцији а м(>жда и свекулацијама тих чланова са тим понизним старешинама с друге стране. Из седнице одржане у манасг. Крушедолу 12. (25.) фебруара 1906. Одбор манастирских настојатеља.

0 назаренима у Надаљу. — Написао Душаи Нетровић парох. (Наставак) Скромност у оделу такођер је иопустила. Прича ми једна бивша назеренка: л Када сам иошла у скупштлну, нишга се

није смело носити што је било шарено или везено. Све моје одело, које није одговарало нропису, раздала сам и испоклањала другом: свилене сукње, мараме, везене јасгуке и т. д. Данас да поново нођем у скупштину, морала бих све те ствари наново накуповати. Моја сусетка, која је иначе имућнога сгања, а која је тако исто учинила као и ја када сам пошла била у скуиштину, — данас мора поново да ку пује по скупе новце што је пре неколико година испоклањала и будзашто иснродавала Данас је ретко која имућнија назаренка, млада жена или девојка, а да не носи „мидер", скуноцене „блузе", шарене дољње сукње и беле всзене сукње. Пре неки дан гледам једну ностарију имућну назаренку девојку, где се ухватила за сукњу и тако издигла и загегла саетраг, да сам мислила е је каква варошанка. Чисто нисам могла да верујем, да је то назаренка, па још „верна". Истина, не могу лагати, старешине у скупшгини увек говоре противу раскоша и ношњи, али то слабо помаже; слабо се на то жепске обзиру. У ношњи дотерале су дотле, да се од наших само у томе разликују, шго не носе дукате и ирстење. Исто тако је и код мушкараца. Сви се листом погоснодише. Недељом када се изоблаче — све сами кануташи. Нађе се од женскиња но која гошћа и у шеширу, и та је наравно нредмет опшге пажње од стране назаренских домаћица". Будућносги назаренство не може имати, већ с тога, што нодмлатка врло мало имаде. Децч обично, са малим изузетком, не сљеде вери родитеља, него се друже с нашом млмдежи; иду у коло, воле свирку и игру. Кад дорасте до женидбе и удадбе, даје се крстити од свештеника; но често бива и нре. Ако су родитељи нанустили назаренску веру, таки дају и сву децу своју крстити. Имадем једнога имућнога назарена, који је и општински вирилац, — већ 20 година како иде у скупштину, али никако ,не може веру да добије". А зашто ? Нема иначе никаквих јавних сграсти, те му друго што сиречава да добије „веру". Огворио је читаву трговину с новцем, те се много