Srpski sion

Б р. ђ.

ОРПСКИ

смоа

П тр. 157

А веровали бисмо Вам с тога, што и Ви и Ваша славна сојтарија са страхом узимате у руке „0. с ", бојећи се да у њему нема каквог чланка или белешке нротив Вас, који Вас гвоз деним и необоривим доказима туку у главу и износе на јавност Ваша опсенарства, дела и неистине, служећи се увек истином, а не неистином и денунцијацијом, као што Ваша „Застава" ради, те од стотине примера што бисмо их могли навести, навешћемо само овај најновији пример Вашег писања. „Застава" је недељама доносила дописе и чланке •— тобоже из темишварске епархије и кикиндског протопоиијата, а у истини писане у Карловцима од познатог автономног ленштане и тунејадца —•, у којима се најжешће и безобзирно напада и денунцира и г. епискон Летић и административни одбор темишварски, нознати родољуби, а понајвећма школски ре®ерент г. Лотић —• тај је у грлу карловачком „вредном" автономашу —, и то због тога, што је тобоже ФалзиФикован попис бирача у квкиндском протопопијату, односно како је г. Лотић терорисао при избору за епарх. скупштину учитеље. А кад овамо, оно се испоставило на скупштини да су пописи у кик. прот. верно обављени и наведени, што су морали признати и сами радикали, те је скупштина (72 против 28) „најенергичније осудила неправедни ружни на падај „Заставин", а 10 учитеља из тем. епархије потврдише, да су све оно иеистините измишљотине, што је „Застава" против г. Лотића писала. Ал' то не ће ни мало Вама брат Којо сметати, да Ви и на даље нападате темишварске Алмажане. Да нак и Ви брат Којо, а и ико _од Ваше сојтарије с машицама узимате у руке „С. с.", то сте том својом тврдњом такву неистину рекли, да можете бити мирни бар по године да више никакву неистину наоишете, ако сте то у стању издржати. Узимате и Ви а и Ваша сојтарија „С. с." — неко с чистим, а неко с умрљаним — рукама, и ми Вам потнуно верујемо, да сте на њега управо на нас тако љути, и управо бесни, да сте у своме беснилу обневидили и не знате већ што да нротив нас пишете, што се види и из поменумог Вашег чланка. Па кад сте обневидили, даћемо Вам прилику у Сегедину код тамошње пороте да прогледате,

и то не само о тобожњем нашем катихетству у Земуну — што ми никад нисмо ни били —, него и о благајничком дневнику српске манастирске штампарије, из ког ћете се очигледно моћи уверити, да л' у њему има празних листова, на које се може уводити што се хоћз, да л' смо ми кр. јавном бележиику поднели који други а но онај дневник, ког је имало у рукама изасланство саб. одбора, кад и како је узет књиговођа и о осталом Вашем писању, управо денунцирању против нашег управљања у штампарији. Јесте брат Којо, о свему ћете се овом Ви у Сегедину уверити, и ако нам у више пути добацисте, да Вас не смемо тужити. Но, како стоји брат Којо с Вашим штићевицима — војводама автономним? Та не рече ли некадашњи Ваш брат Харминц, да он мора добити градњу новосадске цркве, као што је и добио — пошто он има у џепу саборски одбор, а међу њима ако иоиу Божидару Поповићу иокаже само десетицу, он Ле му све учинити. Када је ову „чисту" ствар извео „Нови Србобран" у своме 68. бр. за 1905., а ми по њему у 7. бр., рекао је: „Овај се догађај не сме сматрати као маленкост, преко које ваља ћутке нрећи. Српски народ с правом захтева, а тако исто и аукторитет самога саб. одбора, да нико не сме посумњати у његову чистоту. Кад је јасно обелодањено, да је одиста Харминц оваке клевете разносио, онда је ред, да га др. Мита Мушицки, др. Илијћ, др. Јовановић, а нарочито поп Божа позову на одговорност". „Застава" је на то донела вест, да су поменута г. г. поднели тужбу против Харминца. Па шта је са том тужбом, одговорите нам брат Којо? Ево, већ је година од тога доба прошло, а од тужбе ни од корова! И то је јунаштво радикалско! На остала Ваша ћапрдања брат Којо о нашој спреми, писању и уређивању „С. с.", Ви сте тако мали и непозвани да и о томе пишете, да није вредно ни речице да о томе проговоримо, а подједно заиамтите и Ви брат Којо и Ваша сојтарија, да се ми не нлашимо омил>ених ваших револверсквх метака, којих довољно и ми имамо, и бирстен абдрука. Брат Мати автономном статистичару. Какво име и веру заслужујете као автономни чинов-