Srpski sion

С тр . 156.

СРПСКИ сион

В р . 5.

копије са седиштеи у Темишвару, састала се у Епископском двору у Араду под председништвои митрополита Јована I. Папа. Учествовали су у њојзи: Јосиф Гал, члан великашког дома, Филарет Муста, архимандрит, Аугустин Хамза, архимандрит и Илија Траита унравитељ новчаног завода. А ми? Нама је много 6 епископија, те да је било до наше воље, не би их данас било више од 2 —3, јер кад их не би било више, осгало би за „народ" више. Радикалска тачноот. Позпата јс хвала наших радикала, како су ониједини, који свугде хоће реда, рада и тачности, и од те њихове хвале заглунуше нам већ уши. 0 њиховој тачпости у општинама, где су они господари, могли бисмо читаву књигу иаписати, но ми ћемо се данас ограничити само на сомборску општину. Сомборску су општину црквену уграбили радикали у своје руке за време и после мајског сабора, у чему им је велику услугу учинио и дотадашњи самостални а од тада радикални посланик пои Јован Магарашевић. Какви су све људи ушли у општину, није питање — да је ушао у њу прави народ, т.ј. онај што бистри политику по сувачама и рогљевима, то се разуме, — но главно је да су ушли у њу сами радикали, и да такој скупштини није било тешко узети за општинског књиго и деловођу познатог у српству Стеву ГГавловића, бившег чиновника народних фондова — пријатеља покојпог ГГаје пл. Еремича, радикалног заштитника. Па како стоји са рач\'нима у тако чисто радикалној општини са радикалским књиго и деловођом ? Ево шта о томе пише сомборека „Слога" у 5. бр. Онау белешци „Закључии рачуни црк. иишгине од 1904 ." рече: „За месец два дана треба да се зготове већ и рачуни од 1905. год; а до сад нису још готови ни преклањски закључни рачуни од 1904. год. Административни одбор епархије бачке позвао је у овојој седници од 30. новембра т. г. црквену ошнтину да те рачуне неодложно зготови и без одлагања њима на ревизију иоднесе. Општина је и са тим добила респиро, јер је та одлука адм. одбора тек пре неколико дана уручена. Но поред свег тога рачуни за 1904. год. још ни до данас нису зготовљешг, нити су одбор нити скупштину пасирали, нзти су грађанству на увид стављени, нити на јав ност изнесени." Ово је нанисано 29. Јан. о. г. Не види л' се и из овога, да су наши радикали друкчији на писању и говору, а друкчији на делу! Али на то се све радикалски иарод и интелиген-

ција не осврће, и што се не осврће, за то нам и иде тако добро по општинама. А шта да кажемо на причање автономног статистичара г. Мате о тачности радикалној? Оп у 46. бр. „Заставе" за о. г. рече: „Ништа се не ре фершне — у саборском одбору — писмено, ни један предлог не формулише, нити се одлука прогласи и ту је онда тешко реферисати". Кад се овако радн у саб. одбору, где су сами правници; онда се не треба чудити шта се ради по радикалским скушнтинама. Уредник: Днмитрије Руварац, протојереј. Одговори уредништва Тобоже одговорном уреднику „Заставе ". Ако брат Којо — овако данашњег одговорног уредника „Заставе" у шали називасмо, докле он беше неодтоворан уредник. земунског „Новог времена", и као такав примаше од властништва лепе „босанске паре", да у њему слави ихвали Калајеву управу — у своме веку икада рекосте у једном маху — једном ставу — и истину и неистину; то је рекосте у уводном чланку у 43. бр. „ Једна мрља" , посвећеном нама и „Српском сиону". У њему у једном ставу рекосте: „да се човеку смучити мора кад види „С. с ", тај лист нашег синода, и да га не може друкче узети у руке него машицама". Да сте у место „човеку" рекли „радикалу", ил још боље Вама, кога наше жалосне и несретне прилике и ујкино благоволење постави за тобоже одговорног — а кад дође до густа, а Ви се кријете за ујкина леђа — уредника некада славне Милетићеве „Заставе", а сада дотеране Вашом познатом неписменошћу и другим „похвалним" својствима до простог чивутског револвер-блата, која је ставила себи у задатак да све што је Србину свето каља, нанада и разорава, да своје противнике свима могућим начинима каља, срамоги, денунцира и нлаши, очиту и најглунљу неистину својој публици за истину продаје, и тиме безазлен свет трује, ил Вашој сојтарији, нознатој са своје глупости, себичњаштва и похлепе за славом, до које је могла доћи само номоћу „Заставе" код своје јсдноверне слатке браће радикалске, који на што друго и не гледе, до ли на обожавање „Заставе" и њеног нророка; то би Вам брат Којо веровали.