Srpski sion

Стр. 136

СРИСКИ

сион

Б р . 5.

којп ће са пододбором саборског одбора ступити у преговоре, а овластио је речени одбор, да у одбрану манастирских права и интереса пуновласно поступи и учини све нужне кораке да се незаконита одлука сабора укине. По добивеном неограниченом овлаштењу томе, поднео је одбор своје протесге угарској и хрватској зем. влади против одлуке сабора, и протесте те предао је одбор лично тадашњем министру председнику Коломану Оел-у и хрват. бану грофу Куен-Хедерварију, уједно се пак обратио св. архијерејском Синоду тражећи и код њега заштите и одбране. Представке те штампане су у „Српскоме Сиону". Но, и ако је иротест манаст. одбора био штампан и учињени кораци његови у одбрану манаст. интереса постали публичнима; ипак ји саборским одбором изаслани пододбор, т. зв. законодавни приступио своме раду и извршењу онога задатка, који му је у дужност стављен, т. ј. докушају, да у сноразуму са манаст. одбором направи предлог нацрта за коначну уредбу. Председник тога пододбора преосвећени Г. епископ Змејановић, позвао је одбор манастирских настојатеља у заједничку седниду у Карловце. Архимандрити се позиву томе одазваше, но, у седници на позив председника дадоше очитоваље, из ког се разлога у мериторне преговоре упуштати не могу. Записник те значајне заједничке седнице, гласи до словце овако: Записник вођен 15. (28.) фебруара 1903. год. Према одлуци високога народно-црквенога сабора, односно високославнога саборског одбора бр. С. 0. 4838(2097. од 29. окт. (11. нов.) 1902. године састао се данас законодавни пододбор саборског одбора са одбором манастирских настојатеља ради договора и преговора о установљењу штатута за унраву манастир. добара. Од стране г. г. настојатеља дођоше као одборници високопречасна г. архимандрити Анатолије Јанковић, Димитрије Бранковић и Георгије Видицки, а од стране законодавног пододбора беху сви чланови присутни. На позив преосвећенога Г. епископа Гаврила као председнака споменутога пододбора, да господа архимандрити у својству одборника, а у горе споменутом предмету обележе своја

најглавнија становишта, упитао је високопречасни г. архимандрит Анатолије Јанковић као председаик одбора, високопреосвећеног г. енископа, као председника законодавног пододбора, да ли законодавни пододбор мисли да узме за подлогу при овом претресању и начела обележена у саборској одлуци о управи манастирских добара, која су на прев. санкцију поднесена, г. председнак законодавног пододбора је одговорио, да се то мора учинити баш према наређењу српског народно-црквеног сабора прошлогодишњег, носле чега ирисутна господа настојатељи дадоше ову Изјаву. „Пошто пододбор изјављује, да стоји на становишту саборскога закључка, то одбор настојатеља од своје стране изјављује, да се обзиром на то, што упитно решење сабора сматра као повреду својих права у иогледу самоопределења и располагања са манастирском имовином, те пошто је против тога саборског закључка поднео представку на преузвишенога г. министра-иредседника кр. уг. владе — у преговоре са пододбором саборског одбора упустити све дотле не може и не сме док преставка та на надлежном месту мериторно решена не буде". На питање пак г. дра Жарка Миладиновића, да ли се одбор наетојатеља после мериторнот решења — ма каково оно било, мпсли упуштати у преговоре са пододбором саборског одбора гледе упитне ствари, одбор настојагеља изјављује да ће се у том случају у преговоре унуштати. После тога изјављује г. др. Мита Мушицки као члан законодавног пододбора, да он никако не сматра дотичну саборску одлуку за незакониту, а поред тога да би се за сада елиминирала начела и питања обележена у поменутој саборско.ј одлуци коЈа су услед представке манастирских настојатеља спорним постала, те да би требали још сада почети расправљати остала питања која засецају у управу манастирских добара, те тражити додирне тачке са манастирским настојатељима и тиме олакшати даље расправљање овог важног питања. Али и после тога очитоваше присутна г. г. настојатељи, да се не могу никако упуштати у даље преговоре са разлога истакнутих у изјави, пошто би се и ти преговори морали