Srpski sion

С гр. 1бб.

СРПСКИ СИОН

&ЈГ. 0.

они збиља, у споразуму са незадовољним бољарима поднеше тужбу Дворском Ратном Савету против избора Климентова за владику, тражећи уједно, да се избор владике изврши по правилима православне цркве У тој тужби изјавишејош да је избор игумана бистричког обављен без њихова пристанка, да је он непогодна личност, и да је како њега, тако и остала два кандидата изабрала само тамошња земаљска управа, те моле да им се Климент силом за владику не намеће. У исто доба 15. Окт. 1735. управио је и митрополит двору једну споменицу, у којој каже, да би он доиста радо послушао наредбу односно посвећења игумана Климента, постављеног за владику римничког, али је извештен „од свију првих влашких манастира, бољара и људи истог обреда", да наименовани вдадика није изабран од целокупног клира и народа, већ противно њиховим привилегијама и црквеним законима, једино од врховне управе; стога тог неможе признати и посветити, док се клиру и народу не допусти нов избор и док овај од њих не добије једногласни пристаиак, а у то он тим више сумња, што поменути клир и народ хоће да изабере другог иг)мана, који ће боље да служи ВБегову Величанству. 51 Што је у овим тужбама наведено, би ће да је у свему истинито било, јер познато нам је већ из тужаба. владике, народа и свеготенства румунског српском сабору 1732. год., да је губернатор гроф Валис силовит човек био. Покојни владика Иноћентије беше ваљан човек, искрен родољуб и предан вери православној, па је свагда стао енергично у обрану својих и народних права, која је гроф Валис почео крњити у корист уније. За то је Валис, после смрти овога, и настојао свим силама и срествима, да његова креатура седне на престо римничког владике. И он је успео. На горње тужбе одговорио је Валис Дворском Ратном Савету, да је митрополит конспиратор свега тога, да ствара факцију од незадовољних бољара, да има 61 1)г. Већшскег, — Уегеппј;- — у евскуреу.

једног тајног агента у Крајови; а своје поступке правда тим, гато тобоже ред и правила уобичајена при избору владика у Србији не вреде и за Влашку, где је то право припадало Господару, па сада прешло на цара. 52 Дворски Ратни Савет и Дворска Комора споразумни са истим губернатором у спрова^ању згодних установа за ширење уније — одобрише поступак Валисов, а митрополитов покушај, да „ваљано" свршени избор незаконитим престави и порече — љуто осудише. 0 тој одлуци извести Двор. Ратни Савет 14. Јан. 1736. год. грофа Валиса, а уједно и митрополита, 53 коме се сада наложи: „да изабраног владику Климента сам, или посреством кога, без даљег одлагања има посветити", јер иначе ће га и „другим путем већ знати како да посвете". И опет се је том приликом митрополиту напоменуло, да он осим посвећења нема никакових других права нити над владиком римничким нити над његовом епископијом, те да је о томе и влашка врховна управа добила изречна упуства. Као што смо већ видели митрополит је крајем 1735. позлао с владиком Никанором Мелентијевићем депутацију у Ердељ. Та депутација имала је задатак, као што гроф Валис дворске власти извештава, да уђе и у малу Влашку, да тамо покрене живљу акцију против владике Климента, — те да јој је стога он забранио тамо отићи. Немамо Других позитивних доказа, ксји би ову тврдњу Валисову подкрепили, али свакако биће, да је нешто било у ствари. И изабрани владика писао је митрополиту Вићентију и молио га да га посвети; а митрополит му је на то одговорио, да га не сматра за законито изабраног. И то је писмо гроф Валис употребио, да поново оитужи и оцрни митрополита. као ренитентна и арогантна човека. У писму свом од 28. Дец. 1735. Двор. Рат. Савету 54 вели он, како 63 Ориг. у Кпе^загсћгт-у у Бечу. Ср. Швикера, Љ јс Ц те Глас БХП. 195. 63 Ковдепти у Кпе^загсМу-у. Ср. Швик. ЉШ. •* Протокод Субдедегад. од 19. Јан. 1736. КиедвагсћГу — ср. Глас 1>ХП. 196.