Srpski sion

Бр. 6.

СРПСКИ сион

Стр 165.

илирическаго регимента Сербскаго величајгаи загочитник. Настојашчим нагаим Архипастирским отвореним писанијем всјем закона греческаго свјатија цркве нагаеја восточнија јерусалимсквја синовом во кралевствје херделском в державје л Нхрс1и" обрјетајугачисја, ниње и в напред родовом православних Христијан, в спомен и содержаније неизменоје предлагајем. Чрез јакоже от вас послатих полномошчних честниј јереј Евстатиј Гридович, господар Радул Гочман и Господар Георгиј Херсеј именем всјех вас, јакоже клеру, тако и жителству православному многу тјагобу без мјери и нужди, подобње и за Епархију ону вдовствујугачују, и за будушчаго Епископа римничкаго, нам понизно предложили коим образом и страхом оного величества окружени јесте, и како Христијанским и теплим усердијем благочестија ради жити и умрети желајете. Јасно показујугаче нам сим разумјенијем, јакоже прежде в прогаедпзаја љета бивиј Епископ Атанасиј, иже в начаље себе православнија цркве греческаго закона сина показивал и пастир овцам тојажде цркве. по том с црквом римском и католичанском сојединилсја и самоволње прилепилсја. От којего не ино, развје истошчаније, и непостојанства, и велик трошак и процеса ималисте, јакоже и тогда било. Понеже присноблаженаго спомена цесарокралевскаго величества Леополд, и тогожде силу никако не желал, вам милостивње кесаро кралевско писаније дал, јако да в мирје коиждо народ при своих црквах да живут. Которое истиноје кесарокралевскоје писаније тогда бивши комендант Генерал Тиге, после тога и ниње кои комендант у Сибињу Генерал Гроф от Валис конфирмират, јако сице ниње неизвјестни јесте, како и каков человјек будете се наредити, постојан или непостојан будет, над догмате и правила сватија цркве греческија, — двоите. Ми же паки с милостивње издатих цјелому народу нагаему от блаженоспоменитих римских цареј привилегијами, такожде и ниње добрим благополучијем царствуја их кесаро-кралевско величество

наш милостивиј монарх вторицеју доброхотње потвердилисја нераздјелње держими. Под которими обе стране, свјашченическе и мирске, под властију јего цес. крал. вел. обрјетајемиј народ окружени и содержими сут законом греческим. Того ради, ашче восхошчет кто поставитисја из нова Еиископ в Римнику. своју закљатву и обвјазаније од јего свјатињи дана, не содержат, и за њекују собственују своју вољу сојединитсја и римској католиченској подчинитсја цркви. васи же правоклавних агаче восхогачет отлучити от цркве и закона греческаго без вагае воли — (ми же) силоју милостивих привилегиј обгачеством по вагаему желанију нагаеј Архиепископији и Митрополии Бјелградској, јаже в Сервији, соједињаем и приимами. И вас в дјељех и јуресденциах (!) црковних, како нам дано от Вогоносних отец, нам и посље нас кои будут намјестници, подчинених и вас имами по сиље обгаченародних привилегиј, јакоже и иниј народ, кои сут под нагаеј Епархији и под сим привилегијам живут. В нарежденији црковном в всјех рукопоможенијем и загачигаченијем достоинством о вас попечители всјем сердцем објегачаемсја. И по нами који будут Архиепископији и Митрополији сеј престолу нагаему намјествик, тако рукопоможенијем и попеченијем за вас всјех непоколебвмо содержатисја препоручајем. Јегоже ради ми и намјестници нагаи должнују покорност и заповједи нагаи в духовних наредбах держатисја всегда от вас, јакоже от клериков, тако и от мирских надјејемсја непреклоних вас имјети, и присно јурисдикцији нагаеј духовњеј подклањајугачихсја вам приимајем. Дано в Архиепископској и Митрополитској резиденцији нагаеј Вјелиградској, јаже в Сервији, љета 1735., мјесјаца Августа 27. М. П. Викентиј Јоаннович (Савремени превод с румунског* — М. П. А. К.) (Наставиће се.)

* Влашки препие са Оригинала — налава се у М. Цатр. Архиву Карловачком под бр. 301. ех 1736.