Srpski sion

Бг. 12.

СРПСКИ (ЈИОВ

Стр. 327

же инако ћеврнише. Толико се "пута и еа заклетвом утврждивао потом после ннаки посал извади, а не како се клео. Он је и игумна Ананију у монастир Житијан поставио зашчо му је дао 150 гроша. Они то јест конзилиари и игумне постављају и мазуле, а они сиромаси кога не мили (се пешкеше да би се . . . . обдржавали а особливо на годину дишкрецију им приказују; и то се све ноћом вуче; они суде и расуђују и њихове воле никто нишча не може сатворити о духовне старање. 30. Того дна и числа доће проигумен свјато Павалски Антоније и почели смо га питати шчо зде учинио. Тада се он почео нам тужити и говорити: Како сам овде дошао с писмима о господ. госп. Архиеп, кое је писато било на све бојаре за моје уде пребивание препорука до пришаствија госи. госп. Архиеп. и однео сам најпре то исто писмо конзилиару Доситеју Иноку, и он оно писмо прочитавши и ископијавши послао ме је с писмом ћенералу Шрому говорећи то на мене не пише, ни пак као други сме то узети. По том отнесао сам конзилиару Илии Шчрбеу виспиару и он прочитавши рече ми да однесем ћенералу и када се сви скупимо онда ћемо прочитати зашчо без ћенерала бити неможе (и ја када сам тако чуо от конзилиара нисам ћенералу отишао, него сам отишао Ипопсифију и запитао ме Ипопсифије шчоси учинио с књигом, и ја сам казао какови ми је отговор био от конзилиара, да идем ћенералу, а мене писмо непише на ћенерала него на бојаре и онда узе от мене книгу Ипопсифије и отнесао ћенаралу, и рекао му ћенерал: какое препоручио господин господин Архиепископ тако чините по препоруцу. И зато када је чуо Игумен Ананија дотрчао како бесан ка Илии Шчрбеју молити чтоби мене неодпустили у Жатијан сена и ешче њешчо звао илија лепе речи говорити начео ове: кадстесе.... господину Митр. ми савасаким респектом примамо, толико не можете се у Житијану обдржати за шчо је монастир сиромах, не могу се ни она братија крмити. И ја сам

почео говорити госп. Илии, кад не могу онде бити, а оно барем у Садову и рече ми Илиа добро гледаћемо, такмо после доћи. И ја како сам изишао таки је Ананија замном ка Илии улезао. По том Илиа послао за мене и ја уљезо к нему и каза ми, да не могу ни онде бити него да идем у Монастир Бистрицу и тогда сам з господином Ипопсифијем у Вистрицу отишао и сад ожидам пришаствије госп. госп. Архиеп. И сија сказует више речени проигумен, да су се свадили игумени то јест бистрички и козјачки и иду на процес конзилиаром судити се, — и ја сам њима рекао идите своју тужбу чините код госп. владике, који је сад дошао пленипотенцијал госп. Архиеп, и оними отговорише ми нигда не смемо тога учинити от конзилиара и сие мисал имаду да сам ја шпион от госп. Архиеп. послан, да гледам шчо се чини овуда зашчо су ови људи лукави скроз, они гуле монастире, шчо кои игумен стече, то све њима дает, да би даље игумновали и толика се конзилиаром дишкреција носи све ноћу и ко полноћи, да никто не видет. А тисменски игумен изарчио се и похарчио по немачки господе и по овдешних бојаров за ради Епископства, а пак Житијански игуман дао му 2 кесе аспри у помоћ, кад он будет владика, да он први код њега будет и велику тајну међу собом они два имаду .... 31. Сего '28. дана бисмо кОд господ. обршчера Пиводе нагледати га и поздравити се с ним, зашчо јест и он к нами доходио 2 и нас нагледао на нашем квартиру.... говору пожали.... говорити жао ми је . . . квартир имате . . . нам говорито тпчо ови људи лажу преко и не ваља им ничто веровати. Свуд сам ходио и свакога народа знам обичаи, али како ови људи нисам видио; нестиде се, кад их человјек уфати у лажи зашчо су се веће научили и истином имају политику али лажну. Има и у учени људи политика, али се не познаје, а ови се ома познаду и стигну улажи, за то им невала нигда веровати, докле стобом говори дотле вала веровати, а како се растане да може учинити, да и здушом и зтелом пропад-