Srpski sion

Б р 13.

С тр . 363.

Иже на позвание римскаго цесара Леонолда оставив свој иекски, јегоже 35 љет аобрје содержал, престол на сих странах во области цесарској вселисја и по 73 љетје житија своего ко Господу отиде, мца Окт. 28. дне 1706. года во Виеии аустријској, оетавивже славному своему и православному роцу сербскому, достопамјатнија свободи и привилегии, ихже великим сроим и благонарочитим трудом у цесара кралевскако величества исходота;ствова. Тјело јего настојанием преосвјашчењејшаго Исаии Диаковича, митронолита јоанополскаго, от Беча в монастирје Крушедоље нринесено, во гробнипје свјатаго Мнксима положено. * * * 1708. Во блаженој аамјати Исаие Диакович, Арх. и Митрополит Славено Сербски и Совјетник ц. к. величества ЈосиФа цесара, престависја у царствујушчем граду Бечу, и отуду принешен Г. Еаископом СоФронием Подгоричанином славонским и погребен в мон. Крушедолу. Родом бил из Срема села Грабовца близ Сланкамена. Тамо поп бил и парохију имјел, потом монах крушедолски, Еоископ јоанополски и арадски, по смерти же патријарха Арсенија Черноевича патријарха изабрат от клера и народа и поставлен Архиђнископом и 5 мци бил Архиепископ. Много исправленија народу сербскому учинил и привилегие с Черноевичем више реченим патриархом от Леополда цезара иеходатајствовал. * * * 1711. Во блаженој иамјати СоФроние Под горичанин, Архиепископ Славено-Сербски и ц. к. совјетник, преставио се в Карловци и погребен в саборњеј церкви св. Николаа. Родом бил от Ерцеговине града Подгорице, монах некскаго монастира, Епископ славо ниски. Архиепископом изабрат от клера и народа и 2 љета по мало болше (?!) содержавал престол. (СоФроније је пост.»о митрополитом 28. Маја 1710. а умро је 7. Јануара 1711). * ■» * Престави се Евтимие (Поповић) Архиереј илити митрополит Будимски, родом из

Комноуша села, близ монаетира (ово село одавно не постоји, не знамо, да л' се у околини шишатовачкој назива тим именом који потес), монах и пострижник мон. Шишатовца. У време ешче турско тамо Архиереи бил, потом и за време Леополдово Архиерејствовал митроиолит будимски и Столно-Београдски, у време Чарноевича патриарха пришел в мон. и здје преставио се љета м\[-д (1704.) Погребен в препрати пред церквом с десне стране јакоже и надписание на камену било. * * * Престависја Елевтерие митроиолит Белиградски здј > в мон. Шишатовцу љета от созданиа мира /зрчв (7197.) от Рождества Хрибтова ^пД (1689.) мца Фебруара 5. Родом бист из села Лежимира близ мон.. монах сего монастира Шишатовца митрополит Белиградски, ходил в Москву при цару Алексии. отуду принесал 1 окрут Архиерејски, увједевши свое преставление прежде смерти из Белиграда пришел у монастир, њекое време молил се Богу, прежде смерти на 3 дана сазваи нишче и убоге и братију, отпевше јему канон на исход души, и са свима се опростио, преставио им и трапезу и одарио нишче и убоге и братију, и затворио се у келију, по трие дне когда отворили келију, обрјели јего посредје келие мертва,отпевше надгробное погребли пред церквом у Фторој припрати идјеже и на камену надписание обретено, обаче у оно време Турци садржавали овај предјел. Патриарх сербски у то време бил хаки Арсение Черноевич, и римски цесар Леополд ешче у то време царствовал. * * •* Престависја Јоаиикие епископ илити Архиереј пожаревачки, родом из Свилоша, близ монастира, тамо бил мирским попом, потом монах мон. Шишатовца, погом Архиереј пожаревачки у Сервии, когда Немци узели Белиград и Сервију, от Турчина у љету *ај(пз (1687.) и мало време держали, повративши се Турци назад, иаки взјали Сервију, у то време патриарх Арсение Черноевич и нрочи Архиереи пришли отуду в сии странах во области цесара Леополда,