Srpski sion

С* р . 370.

ОРПСКИ 0101

ј&ј*. 1^.

пошчена свога неимају, него гледају каковуће от них заповеет примити онако и творет, наимајући свога поглавара и зашчижитела духовнаго). 45. Друго нам се умножила неправда од наших бојаров и веће неможемо трпети; где би монастир имао коју хасну от својего грунта, ту бојарска марва ходи за њин интерес, а за монастирску штету; и на своју службу монастирске цигане узимљу и велику шчету чине, а несмемо никому ни једне речи рећи и од те наше нужде, и прочие неправди нам чинећи се. Ктели су монастири подписивати се под комору, да им се та обида не чини, или пак хотели смо искати једнога провинциала, кои ће нас бранити. Того ради они сад видећи каде се постави от госп. г. Аеп. епитроп, да им се украћује толики приход, зато контрадикцију да не будет епитропа, него да они чине по своме обичају, како су и дојако чинили. А шчо се они крепе издавнашним обичајем, док су бегови овом земљом владали, бојари се нису у монастирске ствари мешали, нити пак Епископ, но митрополит из Букурешча, мегпчо кога је нам указат от светлости цес. Преосвјашч. г. г. А. и М. Мојсеј Петровић от Белиграда, да нам влада духовноју властију и заповестију заповеда. То је издато у милостивјејшему декрету ц. в. ешче при Шчанрилу (?) ћенералу. И будући ћенерал болестан, от које болести није ни устао, нити се декрет ц. в. при његову животу отворио. И по њему настао је ћенерал Фирмунт, који је исти декрет отворио и пуплицирао, да се ми депендирамо от г. г. Аеп. белиградскога, како смо на више рекли. И желимо и зактевамо и љубазно примамо ми сви и началствујушчи, како смо из начела обичај имали от госп. г. Аеп. и Митрополита депендиратисе. И то је Бог и на срдце г. г. Аеп. положио, који својего епитропа поставља и ми га примамо, ако је бајаром и супротивно. Њихов доходак от монасгиров украћује се, миже љубазно приемљем, и хоћемо и писмо с нашим печати положити, и по том тужбе наше у Беч јегову Архипастирству по-

| слати по нашему еклисиару тисменскому, такосмо се сви обшче игумени договорили други пункт за поставленије игуменово. То мирско дело њест, да они чине ради својего интереса зашчо колико доходка и окрмленија имаду то јест највише от монастиров; а шчо стари обичај повлаче и говоре то није истина, да су се мирски у духовне и монастирске ствари и официје мешали скидати и друге мешати и от монастира хесап узимати него је то митрополитско дело... 46. А за трећи пункт прихода ради от празднаго Епископата что се противе недати и обичај помињући, ја за то додро знам. И ешче за бегова от угровлахијске власти, каде се који Епископ престави неда му се други добро ни олабити, него се кесама надметали до митрополита и бега, који ће пре^е Епископом бити. И тако ни по 10 дана није праздан епископат био. 47. А что говоре бојари, да је покојни Дамаскин Епископ на прошадшу месту годину напред от свјашчеников доходак узео будући дужан, то није истина, почто ешче и от пете године остало је> кусура от дохотка, које је отложено на еклесиарха римническаго Доситеја, да покупи. А после преставленија покојнаго Дамаскина. . . И са тим изреченим речма јест пошао. 48. Сего текушчаго Марта 14 дан. Сказует архимандрит Иларион, како је јучер био з бојарином Радулом Сокоћанулом у шећњи и почели се разговарати ради отпечатлења и рекао Радул: то на вољи стојит конзилиаром, за шчо је мене крикссекретар рекао, ако узбуду контенти конзилиари да се отцечате таки неками пишу, а ми ћемо учинити да се отпечати и тако сам ја казао конзилиаром. . . . 49. Сего више писатаго приде поп Леонтије послан от игумена Тисменскаго нам казати, како су му конзилиари говорили за нас, т. ј. нека они чине иншчалацију пак нека иду, зашчо више ми никаква с њима посла немамо, нити госп. Аеп. може нам что више заповедати; само толико ми смо потребити от господина Аеп. да нам постави Епископа дру-