Srpski sion

С тр . 360.

СРПСКИ сион

В р . 13.

ческог народа овамо дошле, да от сенаторства или осталих бургерских официах и служб изкључајутсја, и већ баш у неких варошах бургерства недопушчаетсја: тако јесу их д. к. величество сматрајући и всемилостивјејше да би верло неправо било, кад би нихови с једваком службом и вјерностију, каки и сви остали обвезани поданици и подложвици греческаго закона неунитов от горје речених официах (аа колико би кад би или верстни били носичи) участници бити искључилисе, благоутребљејгае резолвирали и к онима горереченима отнушченима заповједма от 27. Јулија приложили, да сваки и сви поданици и подложници греческаго закона неунитов не само у оних свободних и кралевских варошах гдјесу они већ от најприе пребивали и сенаторске официе имали, него јошче и у остали привилегиратих варошах и мјестах (но кралевским свободним варошам и осталим привилегиратим варошима допушчено свободно избрание невредимо и цјело задержавше), за чланове магистрата или сенаторе и у остале бургерске официе и службе лриемљутсе и им такожде правица бургерска без сваке далње препоне кад год зактевају, даетсе, и једним словом у сваких догађајах клер и народ греческаго закона како унитскаго тко неунитскаго (коему милостиве привилегие и допушченија от кногда их ц. к. величества Леополда љета 1691. и посље от их всевисочајших престола преемников славњејшаго помена, како је кои посљедовао благоутробњејше дарование и от нињеже славно царствујушчаго ц. и к. величества всемилостивјеше дарованих привилегии потверждене и новишене јесу) у мирном уживању всемилостивјејше дарованих привилегни и допушчении без ничие сметње и препетствија и без различија унитског или неунитског закона оставетсе и притом зашчишчаватис.ја долженствујут. Даклем чрез овај знак особите всевисочајше ц. к. милости хоће се Г. Арх. и Митрополит увјечбати да их ц. к. величество у напред и свагда всемилостивјејшу мисал носет от илирическаго народа пресвјетљејшему дому аустријскому и самим им таки при започетку нихова нреславнаго царствованија вјерно учинено службе повторителними милости возмаздити. Али напротив тому пак хоћеју и их ц. к. величество, да Г. Арх. и Митрополит цјели клер

греческаго закона и народ илирически, како свагда досад, тако и у напредак у должној вјерности и покорности неуклоно иребудут, друго пак от нихове стране у земљах гдјесу намешчени мирно и по уставу или по правици оне земле да се обходет комитатом, или вармеђам и осталим духовним и светским спахилуком, или властем земским никаков прави узрок тежбе, и ашче мангае чрев носиму народа или законородиву злобу к разногласију у напред најменши повод да недајут, но крајњејше трудити се да имут с осталима биватели и жители кралевства мажарског и к нему надлежашчих земљах у постојану добру слогу, и опасно уједињену вољу себе поставет, и потом тако содержавајут, како се не само к оправку всевисочајше службе, но и из Христианске љубови к ближнвму пристоит, и между бивателми једне и исте земле потребно јест. А будући равно сад у њекоих насљедних кралевинах и земљах их ц. к. величество већ пред тим чрез острјејше заповједи и земља державна оглашенија запрешчено тајно и јавно вербование у насљедних подаников, или другојачие у насљедних земљах придержајушчих се људеј у чужде војничке службе, како и от себе ние у друге чужде их ц. к. величество из највише материнске бриге принуждени били, ово кашчиге достојно и ниховим насљедним земљам пре многошкодно начинание препречити или задержати; того ради јесу они острјејше заповједили поновити и сверху такових потајних вербоватеља и емисариах (или кои у земљу на вербование пошиљусе) жесточајше поступити, чрез шчампата оглашенија и патенте по свих насљедних кралевинах и земљах сљедователње и у кралевству мажарском а особито сад 21. Јулија о. г. у Банату темишварском огласити дати за своју всевисочајшу службу бити нашли. У овом важном догађају полажут их ц. к. величество, на јего Г. Арх. и Митрополита вјерно покорњејше службе ревност особито милостивјејше повјерение допушчајут, соизвољајут, заповједајут и очекујут даклем, да он чрез пристојно употреблениа јему Г. Арх. и Митрополиту на тој коноц овде нриложити се имушчих 36 ексемпларев таквог всемилостивјејше изданог и како у других земљах учинено тако и у поменутом Банату већ публициратом патенту подручним себје Г. Г. Епископом и клеру греческаго закона неу-