Srpski sion

С тр . 462.

СРПСКИ СИОН

Бр. 16

сео са својом свитом у гостољубивој кући пароха Александра ЈовановиИа, који му је не само дом, него и срце своје отво рио, дочекавши Га у кругу своје породице не само са страхопоштовањем, него и са правим с.рпским гостољубљем. Овде су нрецстала сва местна изасланства и за свако од њих имао је високи гост неко» лико љубазних и правих, архипастирских речи. Већ сутра дан ујутру оиажала се у Бечкереку грозничава журба. Осећало се, да је близу онај, кога смо тако жељно ишчекивали. Стицала су и певачка друштва, као и многобројни гости из ближе и даље околине. И сву ту усталасану множину света, проби око 9 часова у.јутру величанствен низ од 70 кочија, које пођоше према Елемиру у сретање миљенику своме — Владици светом. На међи вароши наше поздравио }е узвишеног архијереја градоначапник др. Золтан Периши~& на мађарском и српском језику, а по том др. Младен ПаниЛ, председник црквене општине, молећи Га топло, да српсккм школама буде и отац и мајка. Још Га је поздравио бираним речима и домаћин — председник цркв. певач. друштва: Данило ПаниЛ. На све поздраве те отпоздравио је Преосвећени Архипастир достојанствено и љубазно, како само он уме! И сад да ти је било стати па ногледати! Повратак ове свечане пратње у варош, окићену славолуцима и овим украсима а испуњену искреним одушевлењем не само местнога Српства, него и свега осталога грађанства без разлике вере и народности, — сличан је био римском триумФу с том разликом, да је римски триумФатор морао тек рећи: „дођох, видех и нобедих", а љубљени наш Владика свети није још ни дошао, ни видео, а већ је — победио и освојио срца свију нас! Уз радостан звук звона са свих храмова Божјих, уз пуцњаву прангија и урнебесно клицање: „Живео и добро нам дошао, Владико свети!", стигао је високи гост пред порту Св. успенског храма, где су Га четворица меотних свештеника ва челу са својим протом Ђ. СтрајиЛем

у одеждама дочекали. И овде, уз непревидно клицање одушевљеног народа, а преко свежег цвећа, које девојке у бело обучене, радосно бацаху нред ноге ГБегове, — ушао је смерни Архипастир у храм Божји, да се Богу помоли и заблагодари народу своме на толиким знацима И !-крене љубави његове. Кратко, језгровито, песнички — одушевљено поздравио Га је овде парох и прота Ђ. СтрајиЛ, на што је високи гост благодарио и благословио сав парод благословом Архијерејским, који је прожет био св. ватром одушевљења, заносним осећајем и таковом реторском вештином, какове никад чули нисмо. По том се ЕБегово Високопреосвештенство, уз исто тако усрдпе овације, одвезло у свој стан, где му је домаћин ирота Ђ. СтрајиЛ спремио у сваком погледу најусрднији дочек, како би високој Поглавици својој прибавио што пријатније борављење у дому своме. По кратком одмору иекупише се све конФесије, разноврсне и многобројне депутације од највиших до најнижих власти, као и разне корпорације и установе, да се поклоне Његовом Архијерејству. Са само Њему својственом љубазношћу дочекао их је све, врло многе и појединце ословио, а где је требало, ноучио, утешио, охрабрио. И депутације ове, у тренутку ока, раширише још више у свима слојевима грађанства већ и онако распрострто најлепше мишљење и поштовање према најодличнијем госту нашем. Тога дана у вече отпочело је црквено славље са свечаним бденијем. Излишно је и спомињати, да се у храм Божји згрнуло и старо и младо, и мушко и женско, да види свога Владику, те да Му се поклони. П Р и целивању о св. јутрењи мироносало је ЕБ. Високопреосвештенство све присутне побожне Хришћане, шта више и многе иноверце, који се отимали, да Му само пристуиити могу целиву св. деснице. После св. бденија отворио нам се телесним очима необичан призор, као да је сва варош пламтила у мору огњеном. Сви грађани, без разлике вере и народности,