Srpski sion

Сл,-. 482. ОРПСКМ

Димитриј Креотић с. р. игумен М. Крушедола. Во отсутствии И1умена: Данил Јовановић с р. намјестник М. Хонова. Во отсутствии г. Архимандрита ЈосиФа от Нутаик Димитриј Вуић с. р. нчмјестник М. Гергетега. Георгиј Константиновић с. р. Фискал фрушкогорских монастиреј.

Зашто ее није и у Угарекој са Србима поступало онако наеилно да приме унију, као што је чињено у Хрватекој за време Марије Терезије? д. Р. Од како се код нас овамо од 1850. почело да износи на видело сгаре листине и писма; много се што шта дознало, што се није знало до њиховог обелодавања. Сад нам долази многа и многа ствар јасна, на шго се није ни мислило: зашто је кад ово, а кад оно од стране господствујућих чињено с нашим народом. Између таких ствари долази и питање: од куда то, да се са Орбима у Хрватокој онако жестико и немилостиво поступато, да само приме унију, за време владавине царице Марије Терезије, дочим су Орби у Угарском у том погледу били доста мирни. Ко је о тој ствари премишљао, долазио је до закључка, да је то чињено с тога, што је у Угарској било нротестаната. Ну, то није био разлог. Томе је био разлог са свим нешто друго. А тај је био разлог иолитичан, разлог од великог значаја по аустријску нолитику. А какав, то видимо из доле еаведеног акта, у ком барон Енгелсхофен, 1748. царски комесар на народном сабору царици Марпји Терезији са свлм јасно рече: да царско-аустриј ски иншерес пе захшева, да се пасилно православни Срби нагоне да приме унију, иошто би с тим сједињењем Мађари много ојачали, и корист гигао је царица има од њиховог несаједињегва, јако би се умалила. Е г о правог узрока горњем иитању, и ово је један доказ више, да се поморишани и потишани нису 1751. одселили у Русију ради гоњења због вере, него шго нису хтели бити паори,

ОИОЕ Б р . 17.

и што су хтели да остану војници, пама се у Русији изгубили и претопили у Русе ! По смрти патријарха Арсени.ја Јовановића Шакабенте, (| 7. Јануара 1748.), заподене се у Бечу као и оно 1726. и 1781. иитање о тројној кандидацији приликом избора митроиолитово г . 11о дотадашњем обичају у подобним питањима, искала је под 6. фебруаром 1748. мњење дворска илирска депутација и од генерала Фрање барона од Енгелсхофена, који је био царски комесар на сабору 1744., доцније је био и 1748. Он је на њега дао овај свој значајан ОДГиВор. Ко1:а аив <1ет Еи^ећзћоШзсћеп Вепсћ!; ТЈсНо 19. Ее1)ег 1748. (Ие \\ Т а111 ешев пеиеп КаМзсћеп Ме1гороШеи8 ће1гевепс1. Кеврес1и Сап(11(1а11оо1,ч ћа11;е уоп \че!еп Јаћгеп ћег 2\т18сћеп <1ет Нов" ип(1 (1ег НаИоп (Иезе Б1Гегепг оћ\уа11;ће1, (1а«8 Егв1егег јес1е8таћ1 аи! ете (1геу1асће §е(1ип§еп, 1ег1;еге ћт^е&еп 81сћ ћ1о88 211 г ЕШасћеп СагкИЛаИои уег8<;ећеп \\ 7 о11еп, ип(1 8еуе е8 ћеу (Ненег аи! сазиаШег аи! сошиуеп(1о ћЈ8 апћего ^ећИећеп. Бје ХЈгвасћеп, \уагитћеп (Ие Хаиоп <Ие етГасће СатИДаИоп ги ћећаић!еп Шп, §гипс1е(; 81сћ ЕтезЉеИвз аиГ сИе т (1епеп уоп \гау1еп(1еп Каузег ЕеороМо ех 1690. сопПганЛеп Рп'уИе»'1еп еп1ћа1(;епе Д^огЉе: ИсеаЦие уоМз 1п1ег уо8 ех ргорпа ГасиИаГе ех КаИопе сЛ Ип^иа га8с1апа сопвШиеге АгсМ Ер18сорит, ( ј иет 81;а1;и8 Есс1е81а8^си8 е! 8аеси1ап8 ш1ег 8е еИ&еГ, АпДегпШеПзз аћег аиГ (Ие Веузог^е: (Завз (1ег НоП аи8 с1геуп Ејпеп гиг 1Јп1оп §епе1§пе! ГпМепЛеп В18сћоИеп аи8\уаћ1еп, о(1ег \\ г оћ1 §аг (Ие уасап1е Б1§шШ (1ег ТЈшоп 80 ги ка^еп хит Ргеу88 аиГзеГгеп тосћГе. 8о тећг ит сИе Капоп а11 јепеб уегаћ8сћеие, \уаз ете <1ег8е1ћеп 80 сопГгап-е Аћв^сћ!; ГогЈегеп кбпп1;е, 80 зсћетћаћгИсћ зеуе аисћ, (1а88 <1ег НоГГ еЈпзшаћ! сНеве (ГгауГасће СапсМаИоп а18 елп МШе1 т <1ет ТЈшоп8\уегкћ ги геиззтеп ти88е ап^езећеп ћаћеп. Ез котте <1аћего аи! сИе 8Гаа1бГга§е ап, оћ тап <Ие НаПоп ии <1ег Јћг зо о<Ио8еп <1геуГаећеп СапсИсЈаПоп тт^еп, о<1ег сИезегћаЊеп аппосћ Гегпегз (ИззшиИгеп \го11е ? Бет ве\У188еп пасћ \уаге г\уаг гиг ВеГбгс1егип§ <1ег Уегаш&ип^ ћеМег ЕеН§1опеп а11е8 ћеугиГга^еп, т АпћеГгасћГ с1е8 Зоиуегатз Шкгеп ћт^е^еп 8еуе уог1г%Исћег 8о1сће п1сћ1, ат \теш^81еп аћег (1игсћ