Srpski sion

С тр. 484.

СРПСКИ

СИОН

В р . 17

Неко је са стране написао и то одмах у иочетку, где је говор о тројној кандидацији: \УеЈ1 пз1сћ еггјппеге 181 1п Јћгеп Ргт1е§;1еп (ИнегМб тег1)18 епЉаИеп: Лазз зге зи:ћ егпеп еггоаћкп кдппеп , \ уш1 а1зо оћпе Е1п§гШ' 1п егв!&е(1асћ(;е јћге Ргт1е§1а е1пе (НеззСаШ&е Тегпа шетаћЈеп уоп Шпеп егг\уип§еп \уег(1еп тб§еп. Метез ЕгасМепз котте!; ез (1егтаћ1еп пјсћ1 тећг аиЈ (Ие Ега§е ап, т (1епеп, оћасћоп Мећеуог (1аћеу уогапш§; СопПгтаМопеп те<1егћо11ег Рг1У11е§1еп тап сће Ка(;10п 1п пиг \уПк11гНсћег ОНШдкеИ (1егепвеЉеп 1ттегћ1п аћ&е8ре188е(;, ип(1 81сћ аиГ <1а8 поп изит%е 8е(;2е(; ћа1;,ћеуог <1ег1ег1;еп СопНгтаНоп а11е Рипси (1егеп РтПе^еп соп1егепИаШег &аг \уоћ1 ип(1 геШ'Нсћ иђег1е§е1; \Уог<Зеп беупсЈ, ип<1 Ј. К. М. ДагаиПпп (1еп ргаећаћћит пзит аиз воЈсћеп 2и1а88, апће!'оћ1еп. У погледу држање сабора написао је: Н!еггп \гаге уоп ћ1егаи8 п1сћ(; пиг ке1пе АгПеНипд ги §ећеп, 80п(1егп у1е1тећг 80У1е1 то§Нсћ <1ег Соп^гевз ги (1есИп1геп ип(1 <1ег КаНоп аћхигаШеп, 8оШ;е 81е аћег 8о1сћеп аћзо1Ше уег1ап§еп, 80 \гаге ев Итеп 80\уеп1§ег аћги8сћ1а&еп, а188 ез пасћ АћбЈегћеп <1ез 1ег(еп Ме^гороШепз аиГ ке1пе пеие \7аћ1 апгикоттеп ћШе, 80п<1егп <1ег оћпе<1ете У0гГаш1еп ^е\уеб1е 1ррескег Ра1;г1агсћ уоп <1ег КаНоп пиг а11ет акз Оћегћаић! ап^епоћтеп ип(1 Ј. К. М. уог§ев(;е11е1; \тегс1еп ти§8(;е. У иогледу самог избора напиеао је: \У"апп ев боЛапп аиС сИе ЛУа1)1 веЊз^еп §е1ап^е4, уегтеЈп(;е е8 ћеу (1ег уог !§ МоАаШШ; ип(1 (1ег КаИоп Јапппеп &еуе Нап<1 ги 1а88еп, ит 81е 1п јћгеп \уоћ1&ећгасћ(;еп РпуПе^еп кете8\ге& етгивсћгепкеп, 1П (1ет Дет 1пе81§еп НоЈГ (1еггеП ћеуогз^ећеЦ слпеп (1ет8о1ћеп П1сћ(; апз(;апсН§еп Ме1гора1Иеп аисћ (Не СопИгтаНоп шсМ ги егШеПеп, те\уо111еп П1сћ(; 8сћа<1еп \гигс1е, ип(;ег (1ег Нап<1 уогкиШо- (Нејеш&еп ШзсћоИе ј!|гег ШИоп ги тбшиНеп, тое<1ег \уе1сће ћеу етећп1еп 1пе81§еп Ноб ке1а Ве<1епкеп ођ\уаИе(;е, ип<1 <1а§ Јпсопуеп1епг (Јез аПепСаЈз ги гејЈС1геп (1 8ићјесП ги еуШгеп. У иогледу комесара и од угарске стране наиисао је: Шег1пСа18 Мпп уоНкоттеп уегзЈапНеп. * * * Царица Марија Терезија није усвојила иредлог Енгелсхофенов, него је у тајној ин стрЈкцији даној комисару Енглесхофену у 5. §. рекла: „Одустајемо од захтева тројне канди-

дације, те допуштамо народу, да може кога хоће од епископа за митрополита изабрати, почем Нама пристоји право, да изабраног не иогврдимо, ако нам није по вољи" ; а у §. 8., „Избор, српски народ и постављање митронолита има сматрати као царску милост и као Нама самим припадајућу јурисдикциону власт признати". Комисар Енгелсхофен осим тога је на своју руку сабору и ово објавио : „да ако за три дана не обави избор, да ће тада обзнанити једну другу значајнију дворску наредбу": (Види „Српски народни и цркв. народ. сабори у Угарској од 1690. — 1889." од нас, Вемун 1889. стр. 16./17.

Привилегија царице Марије Терезије Јосифу Курцбеку штампару. Д. Р. 0 томе, шта је све рађено да ми овострани Срби дођемо до своје штампарије; писано је до сада у разним листовима и списима. 0 томе смо и ми написали чланак у „Јавору" за 1893. у бр. 9., а у „Летопиоу" Матице срнске књ. 117. написао је покојни Ђорђе Рајковић чланак као грађу за историју штампарија у Срба. Рајковић је описао постанак и свршетак Курцбекове штапарије. А и ми смо нешто о њој наспоменули у чланку „Захарија Орфелин" у X. књ., „Споменика" кр. српске Академије, код које је неко време био коректор Захарија. Овде доносимо привилегију царице Марије Терезије, што ју је дала Јосифу Курцбеку. 1770. Јунија 28. упутила је банатска темишварска Администрација владици темишварском Вићентију Јовановићу Видаку следећи допис: Носћ\уигсН§8(;ег "У^оМ^ећоћтег Носћ&е-Ећг1е8(;ег Негг В18сћоЛ ИасћЛете АПегћосћв!; §е<1асћ(; 1ћге Ка18. Кош^Нсће Аров. Мауез(;ае(; <1ет N. 0. Еап<1зсћаЉ ип<1 Шепепзсћеп ИшуегаНаеЈз Висћс1гискегп Јозерћ Киггћеск ип<1 8е1пеп ЕћеИсћеп ће1ћеа Егћеп (Нп Ргт1е§гат рпуаНит гит Вгиск ип(1 Уег8сћ1е188 с1ег 1п Шутсћ Сгпес1п8сћ, ип(1 ап(1еги опеп(;аИ8сћеп 8ргасћеп аи%е1е§(;еп Висћегп