Srpski sion

Ј*. 21.

СРПСКИ

СИОН

0« 587

о брачним парницама. Д. Р. Из извештаја о седнпцвма наших ковзисторија. види се, како је у свакој седници предузето 20 — 30, а гдркад и вигае брачних предмета, а растављено толико и толико бракова. А из извештаја о седницама митрополијско црквеног савета, да је коначно разведепо обично преко 30 а и више бракова. Из овог се види, да ће и наше конзисторије скорим достићи србијанске конзисторије, где се ио 100—300 бракова годишње разведе, тејелако било неким пред;едницима саградити куће са 4 стана са 4 собе, ил што рекао један наш пријатељ: 4 са по 4. Ко је пак завирио у записнике седница копзисторијалних из прошлог века и то све до Рајачићева патријарховања; тај је видео, да су тада биле врло ретке брачне парнице, и да се ио 10 — 20 година водила таква једна парница. Од Рајачића, а особито од Маширевића овамо, све се већма множио број брачних парница, и то од оно доба, како су и наше конзисторије узеле за разЈзог раз воду брака и неодољиву мржњу, који разлог наша црква не признаје, Усвојивши и тај разлог за развог брака, ранцзно су се множиле брачне парнице код наших конзисторија и где не беше каквог другог и јачег узрока разводу бра ка, ту се узимало за иовод неодољива мржња, ког је било лако изнаћи и доказдти. Да се види, како су скрупулозно конзисторије поступале и тамо, где је био црквом признати разлог разводу брака за време Стратимировићево, навешћемо сле дећи донис његов, ког је писао владици пакрачком Кирилу Живковићу, који гласи: Преоевјашчењејши и високодостојњеј ши Г. Епископе, мње, во Христје Брате Љубезњејши! Неки от Нашик Госиодеј Епископов и тјех конзистории разрјешение брачнаго со јуза вини ради прељубодјејанија и после | движенија брачнаго патента, такови посту- | пак крајњеј нуждје и невзискујушчеј, до- I

зв)љали; сего ради Јего ц. к. величество средсгвием Интимата под 16. Јун. љ. т. N. 12523. от слаЕнаго мјестобљустителног Совјета изданого, мње всемилостивјејше наложити извољели јесу, в том понизное извјестие поднести: Дозвољајут нашеја ц^ркви канони помјанугија рада вини брачпаго сојуза разрјешение?, и како в Јего ц. к. величества Державах в сицевих винах нашаја церков прежде изданија брачнато патента поступати обиче?, јест ли сирјеч випи ради прељубодјејанија разрјешение токмо от сожитија, или от сојуза брачнаго мјесго имјело? За удовлетворити сицевому височа|шему урежденију сљедујушчаја, обаче об ширние покорњејше нредложих : да сирјеч нашеја матере церкви св. канони во древнаја онаја времена, јегда и граждапски закони прељуботворци смерти, или сеј сходњеј казни иодлагали, установ 1,ении, таковија вини ради брачни сојуз разрјешити соизвољевалм; јегда обаче граждански закоии от строгости своеја против такових преступпиков отсгупили, ни церков нашја из самаго повода прељубодјејанија разрјешение от сојуза брачнаго недозвољевала, и да наииачЈ в »осљедних стољетијах наша церков развје в особених и онакових токмо случаех (мимо тур<;цких предјелах, гдје и днес и из самаго повода црељубодјејанија брачни сојуз разрјешаетсја) јегда прељубодјејај (паииаче же жена) казнеју тјашкоју и смерти сходнеју обложен, или коих ради церков древне брак разрјешити обвче, умножил, или страни невинија жизн во опасносги била, или каковаја иааја великаја напаст сљедовати могла, разрјешение от сојуза брачнаго из прељубодјејанија недозволала. А в ц. к. державах прежде брачнаго патенга, ашче прељуботворец прегрјешение свое и иредзвјатием против живота суируги невинија не возвисил, или в гурецкија земли убјегши, мухаиедшское невјерие непријал, каковиј догађаи пе многи случилисја, разрјешение от сојуза брачнаго мјесто неимјело. Во сообразии коего, а и ог овјета, в сем предметје от блаженопочившаго Предцесора моего в љето 1787. вишим надле-