Srpski sion

К р , 21-

О^СГСКИ СШ>Н

Ст?. 579

Рукоположени. ГГо замолби Његове Светости Иреузвише- др. Гворгијв ЛвтиЋ у дворској капели 29. о. м. нога Господина Гворгија БранковиЂа, православ- произвести пароха шидског Миливоја Милошенога Архиепископа Карловачкога и Митрополита ви%а за презвитера, а 22 ученика IV. године II Патријарха Српскога благоизволело је Његово богословије за чтеце. Високопреосвештенство Г. Епископ темишварски

НЕЗВАНИЧНО.

кЈ

ЈМ Слава Нр сенију Црнојеви+1у српском патријаргсу!

27. о. м. пре 200 година, испустио је у Бечу своју племениту и мученичку душу патријарах српски — српски Мојсије — Арсеније III. Цонојевић. Као што Исус Христос, као што рече: не имађаше где подклонити своје главе; тако исто и патријарах Арсеније, „и ако му је цар Леополд I. дипломом својом од 4. Марта 1695. уступио на издржавање своје цео помешки и сремски диштрикт с тим, да по својој вољи у манастиру Ораховици или Врднику — Раванипи — резиденцију своју подићи може, — он се није настанио ни у Ораховици нити у Врднику, нити је имао праве резиденције своје за труднога свога живота у Угарској, већ је пребивао краће или дуже време у Светој Андрији, у Ковину на острву Чепељу, у Сирчу у Славонији или у Срему, или у Сечују у Барањи, а понајвише проводио је на путу, обилазећи своје верне по многим крајевима расејане, или тражеЋи помоћи и заштите цркви и народу своме у Бечу". (Види у Шематизму архидијецезе Сремско-карловачке за 1884. Иларионов чланак: „Кратки исторички нацрт Епископата у опште и на посе Сремско-Карловачке Архидијецезе"). И у тражењу помоћи и заштите цркви и народу своме у Бечу; затече га у њему и смрт 27. Октобра 1706. (Истина у Гласнику VI. вели се, да је Арсеније умро 28. Окт., но то је погрешно, пошто је он умро 27. Окт. Види „Српски Летопис" књ. 198. 103. стр.) 0 прелазу патријарха Арсенија на ову страну све до скора се погрешно писало и многи су му замерали, што је прешао и напустио своју резиденцију у Пећи; ну, сад је доказано, да је он околностима нагоњен био да пређе на . аустријску стрдну, а околности су донеле, да је и он са народом морао да пређе / на ову страну и да се населе у крајевима, у којима и данас живимо. Ео је и какав је био црквени а и народни поглавар патријарах Арсеније, о томе не ћемо да пишемо и спомињемо ништа друго, него само то, да се њему има захвалити што данас имамо у карловачкој митрополији још 6 епископија некад смо имали и више — и што је наш народ остао у Срему и Славонији,