Srpski sion

С тр . 648.

СРПСКИ

СИОН

Б р . 24,

свештеник наш не може да очува углед свој у својој рођеној кући, јер баш из кућа свештеничких излазе многи неверни синови Цркве своје. Свештеник иека се зато заложи свом снам>м, да своју децу хришћански васнита, па ће онда стећи ираво да и иаству своју васиитава. И нраво је тако, јер је много лакше свештенику у својој кући, на својој Дгци, где урођена љубав помаже, нач<ла хришћанске вере остваривати, него на настви својој. Па и сунруге наших свешгеника имају вишу дужност него супруге других људи. Нека дакле супруга свештеникова буде достојна другу своме! Нека му буде верна сарадница, па ће прво себи стећи спасење, а потомству благослов у наследству оставити. Додајем и ово: среброљубље је смртни грех, а има га код неких свештеника. Но треба да зна свештеник, да је то најмрскији порок пред народом. Наше свештенство понајвише служи у сељачким парохијама, а сељак врло цени новац. јер га тешко заслужује. Ако га свештеник за малу работу оглоби, он мора за то дуго да кулучи, па га то јако боли, и лако губи веру у моћ Хришћанства. Истина, да ко олтару служи, од олтара треба да живи, али ипак треба имати мере, и такта у иримању ваграде. Свештеник мора показати жртве и еа моирегорења. Он мора н. пр. набљудавати иост, јер ако то не ради, он ће са свим очито показати, да је слабији него паства његова. Нека сваки дан са радошћу доче кује жртве, неЈријатности и неприлике, и нодноси их са сладошћу! Врло ]е добро за свештеника навикнути се на жртву, на тешкоће и невоље, јер га оне за живот челиче, као гвожђе ударци чекића, освећују га заслуге и углед му прибављају. Не треба заборавити, да је пајславни]е доба Цркве доба гоњења њезина. То нам је доба дало најбоље угледнике. У њима је Госнод очи г ледно протумачио начела ножртвовнога живота хришћанскога Створите себи уопће стална хришћанска начела, и за та мушки војујте! Будите борци и задивите свет! Не дајте дану да прође, да нисте у добру наиредовали и добро учинили!

Узмите ове речи к срцу! Немојте рећи да епискои не живи у народу, па не зна прилика, у којима свештеник живи. Знам ја мчоге угледпе пастире духовне, који су имали још теже ирилике, на да су опет силом вере и помоћу Божјом много могли. Па и ви ћете моћи, само се заверите, да ћете то хтети, па снагу своју развијајте, и не прекидно савршенсгву тежите! Велика снага је у вама. Дај Iе да ју пробудимо и развијемо за славу Божју и корист народа, краља и отаџбине! А ја вас уверавам, да ћ У се за Вас увек Богу молити, да Вас Господ на добром нуту води и одржава. Примите на Ваш данашњи дан мој ар хијерејски благослов! У Темишвару на Преображеније Госиодње 1906. године. Горе споменути смирени еииекои Г е о р г иј е с. р.

НЕЗВАНИЧНО.

Свештенички покрет.* „Велики покреш свешшеншва " — то је најновија жалосна вест, коју труби у 231. броју г 3асгаве" један удови свештеник у име 154 удових других свештеника у нашој многоискушаваној помесној цркви митронолије карловачке. Не може човек да се довол>но начуди * Пуштајући у лист овај чланак оца Калимаха без икаквих измена, приметити нам је, да је он написан нре него што је нисац и могао сазнати за расположење на архид. епархијској скушнтини мирског свештенетва против калуђера. Ово наводимо, да се писцу не би могло пребацити, да је свој чланак написао у срдитој немоћи против мирских свештеника. У погледу самог покрета свештеничког о питању поновног венчања удових свештеника, држимо и сами да је неумесно иоднашати молбу у том погледу и нашем народно-црквеном сабору. Могла се молба поднети св. Архијерејском Синоду, да он настоји код осталих православних цркава, да се и исто питање изнесе пред васељенски сабор, заједно са другим многим горућим питањима, ако се у оиште може доћи до васељенског сабора источно православне цркве, и ако би исти смео то питање решити у корист удовог свештенства. Уред.