Srpski sion

П тр . 676.

СШСКЕ СИОН

Б р . 25.

Свештенички: — Петрињски и костајнички срез: Родољуб Пајић. Два глинска среза: Младен Остојнћ. Карловачки заједнички два слуљска и плагпчански срез: Валеријан Прибичевић. Други плашчански, оточки и коренички срез: Михајло Медаковић. Госпићки и дољнограчански срез: Петар Крајновић.

Проматрање на нар. цркв. сабору* Народно црквени сабор отворен је у недељу, 10[23. децембра око 11 сахати пре подпе. Сабор је отворио ЕБегова Светост, Патријарх Георгије публиковавши пре тога отпис кр. уг. министра председника, којим је Његова Светост, Патријарх српски извештен о Превигањој дозволи сазива сабора у мађарском изворном сло гу и у српском преводу као и депешу истога министра, којом се Његова Светост, Патријарх извештава да се овом приликом не изашиље на сабор краљ. повереник, те се Патријарх умољава, да сабор отвори. Том је приликом изјавила срп. самостална странка, да читање министарскога отписа на мађарском језику сматра за повреду државно правног положаја Троједне краљевине и уредаба нар. цркв. автономије и да захтева да се та повреда у будуће отклони. А српска радикална странка изјавила је, да сматра српски превод истих отписа за аутентичан текст. Такове и тима сличне изјаве чиниле су тзв. народне странке скоро на сваком сабора и ако овом приликом у знатно блажијем тону. Без обзира на то, да ли <*у такве изјаве оправдане или нису, обзиром на ту околност, да наше највише автономне власти мирно примају сва дописивања државне владе угарске, управљена на њих на мађарском језику, и да се чак ни држ. законом Х1ЛУ. зак. чл. од г. 1868. гарантованих им права о унотреби ерпскога и мађарског језика упоредо у својим дописивањима на владу не служе; извесно је; да се те народне повреде не могу уклонити простим изјавама. Истина, * Пуштамо ова посматраља нашег штованог сарадника без икакве измене. На неке ствари у сабору, и ми ћемо се код самог иввештаја осврнути. Ова проматрања су требада ивићи у 24. броју. Уред.

да у изјави самосталне странке стоји и тс, да она захтева оталањање те повреде, но захтев једне странке не веже ван ове никога, а предлога за саборску одлуку у тој изјави нема, нити је на ту изјаву икакова одлува по тој странци тражена, што се међутим у неконституисаном сабору није ни могло учинити, те је, дакле, онај део о захтеву те странке могао слободно изостати. За спречење тих наводних повреда, потребна је изрична допуна или декларација нословника у том питању, која би меродавна била барем у оном случају, када се сабор од природног му председништва отвара, а, у случају отварања сабора кр. повереником, ако та допуна не би помогла, отворен је пут представкама и молбама. Па, поред свега тога, остаје отвореним питање, да ли се државна влада, која стоји изван наше автономије и, коју не морају везивати једн>страно донесена наређења наше највише автономне власти, има служити нашим автономним пословним језиком у вршењу највишега надзора у име Његовог Величанства у пословима наI ше автономије. нарочито, када се узме у обзир, да ХОУ. зак. чл. од 1868 год. не наређује државној влади, да се у том случају не може служити државним језиком. Позивање на пословник имало би вредности само у том случају, да је то питање у пословнику изречно нормирано и да је тај пословник Његово Величанство уставним путем одобрило. Упада, међутим, у очи, да је остало неопажено оно место у министарском отиису, у којем се рок сазива сабора скучава на време „у току 1906 године". По нашем мишљењу, право одређења рока за састанак сабора, спада без икаква ограничења у делокруг наше автономије, у овом случају у делокруг Митрополита Патријарха. Истина да у §. 9. саб. устројства стоји, да се сабор сазива уз пријаву и после добивенога одобрења од Његовог Величанства, но то ограничење не може ићи тако далеко, да државни надзор одређује сам рок састанка сабора. Карактеристично је уједно и то, да је страначки орган данашње сабор-