Srpski sion

Аустрије у мрежу своје политике хвата". „У иогледу питања варздносног, заступаћемо мисао о равнонравности народности и радићемо на томе да се ова заиста и оствари, а у тој цељи неговаћемо заједницу међу свима народностима Угарске". „Погледом на троједну краљевину, заступаћемо свакојако државну заједницу Хрватске и Славоније са Угарском, при знавајући првима државно политичну индивидуалност са засебним политичним земљиштем и засебном политичном народношћу. Према овоме бићемо за што ширу автономију краљевина Хрватске и Славоније". „Што се пак посебице српског народа у Хрватској и Олавонији тиче, ту ћемо се заузимати за политичну раввоправност овога са хрватским народом. Ова равнопразност треба да добије свога израза не само на пољу просвете, него и на пољу судства и државне администрације". „Уврштењем овог задатка у свој програм, раширујемо и допуњујемо бечкеречки програм срп. нар. слободоумне странке". „— — бићемо за то да се и у преколитавским земљама снроведе државно устројетво у слобоумном духу, а на основу начела народности". „Далмација, да у заједници са краљевинама Хрватском и Славонијом заузме место у оквиру земаља круне св. Стевана". „У погледу деФинитивног уређења државоправног одношаја Босне и Херцеговине заступаћемо право самоопредељења речених земаља. До деФинитивног уређења овога одношаја пак потпомагаћемо све оне тежње, које иду за тим, да ее тамошњи одношаји у духу оног народа уреде, нарочито да се аграрно питање, у интересу целокупног становишга реши". „Но не само у погледу горњих двеју покрајина, него у погледу осталих источних земаља, руководиће нас начело, које је добило свога израза у девизи: Исток источним пародима." „У опште пак бранићемо и заступаћемо начела уставне слободе и код нас и на страни, у свима државама и међу свима народима. Радићемо за развитак државних установа у демократском духу, и по томе

бићемо за демократско начело децентрализације." „Имајући на уму грдне терете, које данас сви народи Европе и у крви и у новцу подједнако сносе, борићемо се за олакшице у овоме погледу". „Као синови ове земље обратићемо оеобиту бригу и пажњу на сва унутарња земаљска питања, која засецају у административну и судску организацију. а по« главито н<1 она, која засецају у економну и Финанснјску страну лржавне уираве." „А што се нарочито питања наше срп. нар. нркв. автономије, тог животаог питања српског народа у земљама уг. круне тиче, — стојимо и стајаћемо на становишту привилегија и закона који нам потпуну неокрњену автономију гарантују". „Нарочито нак, стојећи на становишту сзборске адресе, тежићемо и заузимаћемо се, да се данашње ванредно стање у нашем народу и у нашој цркви прекине, и да се са чела њеног уклони личност, која не само да није правилним путем дошла на данашње своје место, него која се у свакој прилици ноказала као најжешћи противник нар. цркв. автономије, служећи се противу исте свим могућим и јавним и тајним средствима. И осим овога сузбијајаћемо и сваку другу навалу на нашу автономију, ма с које стране она долазила." „Неговању материјалних интереса и дизању благоотања народног, том најмучнијем предуслову сваког душевног напретка, носветићемо особиту бригу." Кад сад знате за програм „Браников", а уз то, да су људи око њега водили ону жестоку борбу и од именовања Германа за администратора, па све до покретања „Браника", и то већином без Милетића, који је по доласку из затвора почео да побољева умом, и да је овај програм донесен много доцније иза „кикиндског програма" (први је донесен у ноловини марта 1884. а овај 1. октобра 1885.), и да је у овом програму речено све оно, што се радикали сетише да ставе у свој нрограм тек по паду Тисином а наступању Кошутовом; онда се види цинизам „вождов" и његових пришииатеља, међу којима има на жалост и доста млађчх свв-