Srpski sion

- 9

компањони у ексилоатисању кадавера некадашње Милетићеве странке пркгрлисте, мазисте и пусиралисте из све снаге тај елеменат, коме данае довикујете да га је избацио Милетић пре тога из своје скупштине". „Једав од најмеродавнајих Кикинђана рекао је пред нама четворицама, који смо сви у животу, да су др. Полит и његови новосадски компањони направили данашње радикиле, а танашње надрисоциј алисте 8а1оп/аћгд „А ^нате ли, кад је дошло међу вама доиста до борбе?" „Тек онда, кад су вас та „социјалистичка" дерлад скроз познала, те видела, да сте ви и ваша странка, како они онда рекоше, једно велико нишша, и да они сада могу и без вас и . „Онда су они постали радикали, а ви либерали■" И сад кад знате ово, а да је све ово истина, то знамо и ми а и многи други Срби; онда и опет довикујемо: }едну мање! Не размећите се, јер видите од кога и како сте постали радикали. Једино имамо да исправимо причање г. Бекићево у томе, да „нова омладина", и ако су се међу собно и називали радикалима, нису то име смели и јавно упо требљавати. Тек је Крунослав Јовић 1891. истакао то име на чело „Застави". Не знамо, дали они то не смедоше чинити због тога. што у 69. бр. „Српског кола" за 1898. у чланку: „Сриска народна слободоумна сшранка — и „радикали" Вги1и8 на пронесене гласове, као да код нас постоји нека радикална странка, рече и ово: „ Морамо константовати пре свега, да код нас, у овостраних Срба радикалне странке никад није ни било, а да такве ни данас нема. Наш народ и не зна шта је то радикализам. (Данас зна, јер га и поиови томе уче и тумаче — наравно у незнању ногрешно, јер и сами не знају шта је он, и да уз и поред њега и њих не би ни ^било — радикалске програме. Уред)" „Наш политички положај какав је данас, такав је био увек од 200 год. овамо. Ми смо од вајкада па и данас у том положају, да морамо сву своју снагу уло-

жити за одржање имена српског, народности српске и вере прадедовске. Ми смо од вајкада иа и данас у офензиви. У одбрани пак, дакле у негативном правцу радикализму нема ни места. Дакле већ по нашем политичком положају, радикализам ни логично не ба имао смасла. Радикализам иде за иреустројством из корена, наш положај пак дикгира нам, да очувамо оно што имамо." „И није нам то име досад нико натуривао. Називали су нас омладинцима,, велико -Србима, милетићевћианерима, која су имена значила толико као велеиздајник , и т. д, али радикалима никад досад". „Оштрина је тих израча отупила, заго се наши непријатељи труде, да начине нов крив појам, па да са речи „ сржки радикалци" исто тако страше мирољубиве грађане ове земље, као са „омладинцима". „Ми према оваковој „доброј и поштеној" намери, морамо отворено и јасно исповедати, да српско нар. слободоумна странка, — није се иретурила ни у опортунитетску „народну странку", нити пак у „крволочну " радукалну странку.« „Под заставом — српске нар. слободоумне странке искупио се данас цео српски народ. Са јтом заставом ући ће грдна већина посланика у народно црквени конгрес. Под „радикалном заставом није биран ни једаи, — јер таква застава до сад није ни развијена — под том заставом дакле не ће ни један посланик ни ући". И од то доба па све до 1890. није код нас овде било радикала и нрви је Крунослав Јовић развио радикалну заставу. под којом је те године ушло у сабор 11 рад. посланика, и он је 1891. ставио на чело „Застази" радикалску Фирму. Па кад се зна ко је био Јовић и ко га је послао ; онда је јасно, зашто је и по чијем је упуству он то чинио. И ако вам је мило, да носите тај назив, ви се господо хришћанска зовите „радикалима". Данасј|се многи и млади и стари радикаки размећу, како су они очували и одржали Милетићеву „Заставу". А где бесте мајчини син гви онда, кад не могосте наћи другога уредника него једног светског про-