Srpski sion

— 22 —

се брука кад што говори. — — — а за Габора и не питајте ! Тај је баш дозлогрдио. (За тим навађа „Родољуб" Змеја новићево мађарство, ком Мађари вичу : Осана! и како га мађарски листови називају „ћагаДаз ризрОк", како су наиисали на славолуку му: „Меп ћог1а", што се тада сматрало за издајство и грех, а данас за врлину те нашим радикалима расте перје, кад их нобратим Јожика Мајер у „Хатарер у" назива „мађарофилском радикалном странком"). Описујући — по свом начиау — ин шталацију Змејановићеву, пређе на мржњу ПалФијеву на Србе а особито на челик родољуба Цвејића, те рече ; „За ностигнуће ове цели (да Цвејића обезоружа) у ПалФијевим је рукама најбољи маљ Габор, који се по несрећи српског народа, дочепао епископске митре као потпуно недостојан, Шта можете да мислите о тбме Габору, кад он и онда кад зпа да ПалФи отворено ради на уништењу српских школа, прима овог у свој двор и части се ?! Та иређашњи Срнски енископи истерали би таког душ мвнина из свог двора ! Шта да кажемо, кад Срби приликом иншталације поздрављају српског епискона, а он излази на балкон окружен самим Мађарима, које народ из дна душе мрзи, а свештенство му стоји иза леђа?! Па и данас исти ПалФИ не заповеда само но двору, већ и но читавој дијецези вршачкој." Описавши — опет по свом начину збацивање Цвејићеве скупштине и одбора, рече: „Истина је, да ће наше цркв. општ. ствари триити уштрба, ади је и то истина да ће Габору ово недело пресести. Чаша стрпљења је преиуњена. За годину дана није у Вршцу нико вигае чуда починио — него Габор. Та ми не добисмо владику, него душманина! — — Ово је већ грозна глуност, коју само Габор и његове скутоноше могу учинити. Овако се бесамртно обрукати — само Габор уме — Еј глуности, твоје је име Габор! — „Ето тако стоје ствари у Вршцу но ова борба с Габором није локална; она има већег значаја, јер се овде бори мађарско насиље са ерпском свешћу. А том Габору, који сад у вршачкој дијецези жари

и пали у корист мађарске идеје, намењена је већа улога: он по жељи Мађара ваља да иостане патријарх, а тада ће цела митрополија имати с њима посла. За то пазимо сви врло добро. Габор је најопаснији непријатељ српском народу — од кога ће имати, велике штете. ако му конце за времена још не смрси, Вршчани пак не могу оваковом владици — душманину руку љубити! Они га презиру узвиком: даље сатано од нас!" Тим благословом заврши „Родољуб" свој чланак. Да се види, како су се даље развијали љубавни одношаји између вршачких радикала спрам г. еоископа Змејановића, навешћемо овде и пресуду „Народног суда о епиекоиу Гаврилу Змејановићу", штампану у 19. бр. „Заставе" за 1897. По њој је одржан у Вршцу 26. Јануара и. г. народни збор, на ком је нрисуствовало преко 1200 вршачких Срблља, и донесено је на њему ово решење: „Обзиром што је епискои Змејановић у цркви с амвона вел. жупана г. Ел. ПалФија (карактеристично, што одаје такође демократизам нашег народа, ког је недавно пронашао др Никола Ђурђевић, да се за вел. жупана вели г., а за енископа просто епископ!) приликом његове иншталације поздравио, што је противно духу и канонима наше цркве, јер он није ни светска ни црквена крунисана глава, шта више исти је као посланик гласао и радио, да се нркв. реФорме у нашој домовини уведу — с тога му се може с правом рећи, да је своју званичну дужност према својој цркви пренебрегао и тиме своју заклетву погазио; обзиром што је приликом алибунарске стогодишње нрославе еп. Змејеновић својим сервилним понашањем према солгабирову тамошњем, свој високи положај и углед понизио и тако доказао, да није дорастао за тако високо место, какво сад заузима ; обзиром што је као председаик еи. школске власти по наше школе убитачан и неповољан извештај дао државвом шк. надзорнику Шебести-у; обзиром, што је у том извештају зло-