Srpski sion

— 29 —

теиигенЦи]ом верује у то њихово хвалисање. које их је подигло на површииу и одржава је на новршини. Радикалском народу ее не може у осталом толико у томе ни замерити,. јер он не зна ни шта је било јуче, ни шта се догађа данас, а камо ли да зна, шта се догађало пре 20—30 година, и гага може наступити после 20 — 30 година и на што што иде и какве ко цељи и намере има што ради час овако, час онако. Народ зна по чувељу само за Милетићево име, кога он себи преставља као неког другог Краљевића Марка, те да јч он данас у животу, да би све и сва било друкчије. И несавесне и себачне вође радикалске знајући за тај култ Милетићев, ко ристе се њи&е. Јесте, народу се радикалском не може замерити. што он верујући у воће радикалске, који му се нрестављају као нј.одужиоци рада и идеја Милетићевих и свашта му обећавају, за њима се поводи, слуша их, и новодећи се за њима и слушајући их, поставља их на врло меке столице, на којима се тако неки погојише и угојише, да морају да траже најскуиље купке, које имају то својство, да дебели омршаве за време, док не дођу кући и почну старим животом живети. Они се погојише, и то тако, да кад дођу у Карловце у седницу, и без мерења могу се оценити да мало не сваки од њих тежи нреко 100 кила, и ко их год вида на окупу, мора да се за њима осврне и узвикне заједно са оним јаднии Сремцем, ког браћа радикали очерунаше до голе душе, који видећи их онако урањене, узвикну; о госино му тане, ко их урани тако! Е није чудо што ме онај најдебљи дебељко онако очерупа! А народ, који их постави на „угојничка сједалишга", на којима су и други седели мало дуже од њих, па се ни налик не угојише као они, што је најбољи доказ, да не знадоше онако на њима седети као они; тај народ чачка зубе иза иосаог пасуља и купуса, и гледа како му народни нријатељи за неколико круна продају сер мију, и теши се тиме, да ће и њему бихи

боље, док се једном почне делиги даљски сиахилук и манастирска добра, као што му вође аппо 1902. обећаваше, а у нрикрајку и данас обећавају. И иомисао на то делење, многог веселника који допадне у руке радикалских генерала — адвоката —, све ако га и одеру до голе душе, телш и храбри се, да ће се све то накнадити иоменутом деобом, јер многи и многи не заајући, колика су поменута добра, нити зна како би се делила она, све кад би се дошло до деобе, и колико би на њега допало, мисли и држи, да би на њих свакога донало бар 2—3 Фртаља. И живећи у тој обмани и лудом уверењу; не тре^а се чудити упливу радикалеких вођа код нашег простог народа, који не знајући ни за појам Србина, нрекрсти се у радикале и поноси се тим именом, држећи тврдо, да ће му „сванути" кад наступи радикалско царство, које му се тек у будућности нреставља, и чекајући на њега као Јевреји на месију, један по један српски посед одлази у немачке руке, а пријатељи народни — адвокати — сваким даном све то дебљи и богатији. Срећа још то, што по дебелој памети радикалских вођа — кад су они дебели, није чудо, ако им је и памет дебела што нам Немци нису ни мало оиасни, и „што смо ми Срби уиућени на њи и што нам у овим крајевима наши економски, културни и политички интереси морају бити заједнички те је онда свеједно, било неко имање у српским, а било у немачким рукама. Истина, паметни људи и људи који виде даље од носа, сматрају поменуту тврдњу за издајничку и опасну тврдњу, изречену у незнању и себичности да се помоћу Немаца дође до мандата; ал то је радикалским вођама шмарн што други говоре, и они ће се од те не неосноване тврдње одбранити код својих верних, што ће само рећи : то је куеновштина! Чудна је та новоскована реч „куеновштина", ко]у сковаше самосталци, а радикали је нрихватише оберучке. Нема на свету те тинктуре, којом се могу онрати свакојаке мрље на човеку,