Srpski sion

-- 81 ~

те кад се захтева сриска застава у Троједници, зашто да се не тражи и не игате и за Угарску? Милетић пак и љегова гарда не чинише тако. Министар угарски унутрашњих дела гроФ Ђула Сапарија забранио је 1874. истицање српских и румунских застава и у онште свију других, сем земаљске, услед чега су узапћене биле српске заставе у Н. Саду у српској читаоници, једна у Уздину, једна српска и румунска у Араду. На то је поднео посланик шајкашки др. Лаза Костић — чедо шајкашко као и Милетић и Мушицки — интерпелацију у седници од 15. Фебруара и. г. на министра Оапарија, у којој га је упитао, на ком је основу он то чинио, кад је у чл. XXI. од 1848. говор само о земаљској застави. Кад је министар одговорио, да је поменуту забрану издао на основу иостојећег закона, и да је он забранио не само српеку и румунску заставу, него и све друге осим народне, Милетић, стојећи пред бележничком трибуном довикну: „Добро, добро, само терајте тако и даље!". (Ларма: На ред, На ред! На место!) Сапари: и И тераћемо, допустио ми то г. заступник ил недопуатио". Милетић: „Повратићемо их (Мајс! У18бзазгегеггак)! „Дуготрајан буран покрет. Гунђање: На ред!) Кад је на питање председниково, кућа — сабор — узела на знање одговор министров на Костићеву интерпелацију, устаде Коломан Тиса — (у то време он не беше још министар) и рече: „Пошто је једап члан ове куће изрекао: „Ми ћемо ји натраг освојити" (Мајс! У18аГо^1а1јик!), то умољавам г. председника, да позове тог заступника, да се изјасни, шта је под тим разумео." Милетић рече: „Г. заступник К. Тиса, није оне речи цитирао, којима сам се ја служио. Он је рекао „У182аГо§1а1ш" (натраг освојити), а ја сам употребио реч „ујбгазгегегш" (повратити). Који су око мене били чули су да сам тако рекао, (гласови: истина је!). Јест, казао сам „повратићемо ји"; ако треба то да разјасним, могу рећи, да сам ја и у досадањем а и

у будућем своме делању увек ишао, а и ићи ћу само иутем уставне слободе. Под речи „новратићемо ји" нисам разумевао силу ил бог зна какав начин, већ сам мислио уставни пут. (Гласови : добро је!) Српски народ, или ако вам се допада народност, служи се већ два столећа том заставом, она је припозната као народна, њена је боја и грб уједно грб и боја заставе српске патријаршије, та Је заетава стајала под закриљем Његова Величааства, а српеки народ молиће Њ. В. да српску заставу и српски народ у своју заштиту узме". (Велика ларма.) Од овог доба до данас навршило ее управо 32 године. Како у Угарској наскоро наступила Тисина владавина, како је Милетић затвором био скран, како су не само у шајкашкој него и иначе били бирани владини људи за посланике; а српска Атина помоћу радикала, тих вајних Милетићевих последоваоца бирала је и једног Вишонтаја, за учињену услугу „вожду"; не треба се чудити, што на угарском сабору није било покрећано питање о Сриској застави. Ну, како је данас наступило братимљење између радикала и кошутоваца, и како је „Заставу" спопала пена доказујући својим вернима, како су кошутовци велики пријатељи Орбима и како ће им све и сва учинити за једну — што би рекао кир Герас — чес^то шајкашки иосланик г. др. Мита Мушицки не треба да часи часа, него нека испуни узвик Милетићев „Мајс1 уЈззгазгегеггОк" !, те нек поднесе предлог, да се Саиаријева забрана од 1874. у погледу застава стави ван крепости, те народностима допусти да уз земаљску заставу могу и евоје заставе исти« цати, а особито Србима, који су под својом заставом дошли овамо и 200 година је без зазора истицали, као што рече Милегић. Дела г. Мушицки учините ово, ако сте у истини Милетићев последоваоц. Учините то ако иком, а оно Милетићу ча љубав, јер ће дух његоз увидети, да је имао за кога и подносити оне муке и гонења, која Ваши пријатељи тако често иотрзају и навађају, и ако не ће и немају петље, да