Srpski sion

Куд си зал.утао Србжне! I.

И ако није време месојеђско, кад се од кратког времена и код нас по градовима и селима приређују шаљиве забаве, а весела момчадија преобучена с образином на лицу уз свирку и бубањ иде по градовима и селима, те изводи којекакве шаљиве — више луде преставе, на „увеселеније" светине; код нас се од кратког времена на све стране ириређТ страначки зборови и повереничке скупштине, које много личе на месојеђске шаљиве опходе. Дочим се у месојеђским опходима искупи весела момчадија у једној биртији, те се одатле крене опход од рогља до рогља, где се изводе разне шаљиво-луде преставе, а ко је највећи шаљивчина, држи без репа и ушију говор, коме светина „френегички" тапше и виче „живио"; наши се страначки зборови по негде отпочињу овако. На заказани дан, који се више пути објави народу и у страначким новинама и другим начином, кад се искупи довољан број учесника „бити имајућег" збора, пође се од попиног стана на збор, те напред иде заставник, под заставом „попа" — који је оставио цркву и школу што-но реч на батини, те није чудо, што многа ноновска деца кад до^у у Карловце у гимназију, не знају ни вјерују, а и како ће знати, кад им очеви од силног кортешовања и не доспевају да се брину и за децу своју, — а за њима народ. Дошавши тако са свију страна народ у место, где ће се збор одржати, у заказани час, пође се с барјацима а под њима „попови" уз пуцњаву црквених прангија, на станицу, да се дочекају мили гости и вође страначке. И допративши тако миле госте у биртију — а и где би на другом месту, кад је то најпогодније место, а бирташи су највећи кортеши —, ко би други и могао отоврити страначки збор, него опет „попа", који каквим цитатом Његошевим, који тако исто „иасује" за отварање збора, као песница на око, отвара збор, проговоривши уз то још неколико „паметних" речи, на шго му народ, а уз на= род и интелигенција — која је у себи не једном помислила од луда попа, луд и иоздрав — „френетички" узвикнула: живио! За тим очитавши кратку молитву, збор отпоче појати: „Благословен јеси Христе Боже наш". Кад се и то свршило, пристуиа се конституисању збора, те се бира обично по два председника и по неколико перовођа, при чему се наравно узима обзир и на „поаове." Кад је и то учињено, онда се обично одапшље телеграм Његовом Величанству, у коме се изриче израз верности и оданости, јер то упаљује код народа, који је у истини одан и веран Његовом Величансгву, своме љубљеном краљу; прочитају телеграми и мудри и луди, и наступају говори. Говорницн су обично адвокати — ти највећи пријатељи и браниоци народни, чији док једном р*:чуни изађу на видело у једној књизи, задивиће се Европа, да и у данашњем добу и у уставној држави може бити и такОВИХ људи и да се народ може за њима поводити —, који по сахат-два што-но реч млате сламу, говорећи народу фразе, које народ и не разуме, ал за то им ипак кличе „френетично" живио, особито кад дођу до автономне теме, те почну „ударати" по калуђерима и патри-