Srpski sion

38 —

Да се види какав је тај хваљени најновији радикалски програм, навешћемо чуда ради само нешто из њега. У њему се рече под А. „Настојаће радикална сгранка да се основним законима утврди. да се у монархи.ји призна слобода и раеноправност свију вероисновести и свију нар<>да као народа. И да им се ујемчи и културни развитак њихов, како би слободни, просветни и напредни могли учествовати у раду за слободу, просвету и напредак". А какви су радикалски првади на делу? Ево, какви су! Мађарски министар не допушта, да се срнска сомборска препарандија сме називати српском, којим' се именом од свога постанка до данас називала (скоро 100 година), и да нрепаранди морају толико научити мађарски, да могу све предмете на мађарском језику предавати. Па што рекоше у сабору угарском на то радикалски носланици ? Ништа, они не проговорише о томе ни речице, него устаде у одбрану тог животног српског питања и то мушки устаде др. Михајило Полит, — Полит, за кога радикали рекоше: „Он не зна ни зашта, до ли за себе". А радикали озлојеђени на такво његово држање, а признавајући свој кукавичлук, да умале значај Политова говорз, и да се умиле својим новим пријагељима, поставише му у Кикинди против-кандидата никог другога, доли неког Миту Бирминца, који је имао часш биши осуЏп од кр. курије на годину и ио да/на робије због иростог злочина и који је и издржао , чиме би им се нови пријатељи могли нохвалити, како не мисли онако и српски народ, као што мисли и Полит, јер га због онаког говора не хтедоше бирати његови изборници за српски народно-црквени сабор, него изабраше једног бившег робијаша. И ову гадну улогу да се у Кикинди изигра Полит, те тиме да се радикали додворе „горе" узедоше на себе чланови саборског

Ну, нема у радикалском нрограму еамо ових лудо — пустих Фраза. Има у њему и ових: „Радикалска ће странка радити на томе, да се укине горњи дом (што

одбора др. Миша Михајловић, др. Жарко Миладиновић и др. Славко Мллетић, ал прођоше као Јанко на Косову! Врло се згодно рече о тој жалосној и презирања достојној работи радикалској у „Бранику" : „Заиста је жалосно, да се код нас нриликом разних избора у автономном нам животу почиње да одомаћује обичај, бирати за изборнике и скупшгинаре људе, који су били због злочина кажњени, што је жалосган знак времена. А то се увело од оног доба, од кад Је демон нашег народног и политичког живога Јаша Томић ступио на, новршину јавног деловања." Да наши радикали радо одликују људе, који су по неколико година одлежали на робији, показали су 1903. у Земуну приликом избора за епархијску скупштину, при чему је нредседавао човекоубијца, и као такав је био изабран и за члана скупштинског. И онда поред онако кукавичких својих посланика на угарском сабору, имадоше радикали смелосли и образа, да кажу у своме поменутоме програму, како ће они радити на томе, да се у смислу њенвх начела уставним путем измени ХП. зак. чл. уг. сабора од 1867. п XXX. од 1868, односно XXXIV. од 1871.; да се извојује што већа самосталност земаља круне св. Стевана; да се промену финансијски односи Хрватске и Славоније према Угарској! Да смо весели ! Таман је то она у стању ностаћи са својих онаквих неколико посланика, каквих данас има у угарском и троједничком сабору. Тим тачкама и многим другим у своме окућанском програму, радикалска се странка показала само смешном пред паметним светом. А тако се исто праве смешнима и сви они попови, адвокати, мерници, доктори медицине и остала интелигенцаја, која може гакве лудонусте фразе усвојити за свој програм и варати наш безазлени народ, да их је она у стању и извести.

сами Мађари не ће), и стајећа војска, (што такође Мађари не ће, него траже своју стајаћу војску — хонвиде); да се узакони бесплатно лечење; да ће бити противни