Srpski sion

Бг. 2.

СРПСКЖ ожон

€гр. 19.

обмањивали и на кривом путу били. Јеванђеоска љубав треба да загреје по ново свет и да се у том светом огњу свет прекали и поново ирепороди. Треба опет да унесемо у живот појединаца п породица, као и у цело другатво и њене разне установе прави и жизотворећи дух хришћанских идеја, — треба опет да успоставимо нрекинуту везу између Спасптеља и човештва. Напоље дакле из овога покваренога и кужнога ваздуха материјализма на чист ваздух хришћанкскога просвећења! Зар не видимо како се све кржљавије потомстмо одгаја у овом времену, које ће све мање п мање бити способно да се одржи у све тежим и тежим животним приликама које нам долазе. Зато сваки онај, који још племенито мисли и осећа, нека по примеру светога претече хришћанскога, указује бедном свету на Христа, који крсти „огњем и духом светпм" и нека позпва своју околину неустрашимо на покајањз: „Сикира је већ код корена дрвету; свако дакле дрво, које не рађа добра плода, сече се и у огањ се баца". (Мат. 3. 10). Другим речима све што не дочека Спаситеља са озбиљном намером за своје спасење, пропашће; и све што Спаситељ не узме у своју заштиту, не ће се моћи одржати. Нове прилинсе дакле траже опет Спаситеља и гласно проповедају, да ће само тада моћи бити ионово задовољан и срећан овај свет, ако се опет врати јеванђеоском становишту, које је већ једном људски род од зла искупило. А Спасптељ наш Госнод Исус Христос, који познаје наше немоћи и тешкоће, не тражи и не захтева од нас оно, што превазилази снагу нашу, — Ои тражи оно, што је најнужније за сиасење наше: тврду веру у Бога, искрену љубав према Вогу и ближњима нашима и чврсту наду на Оца небеснога да ни у којој нрилици не очајавамо, него да се креппмо нскреном и тогшом молитвом, да нас Господ избави од сваког зла, које убија и трује добре и побожне тежње душе и срца нашега. На тпм врлинама хоће Господ да градимо живот, у чему нам Он, као Свемогући, свагда своју помоћ пружа. Украшавајмо се љубазни Хришћанп свагда тим трима врлинама хришћанским, усавршавајмо се у добрим делима, која извиру из тпх небесних иззора моралнога живота, па ћемо осигурати себи мир и задовољство на земљп и спасги Душу своју! Христос Спаситељ долази на Божић на свет у успоменама нашим и доноси нам као божитњи дар спасење. Потецимо к њему, пригрлимо спасење Његово свом душом својом, чувајмо га будно од грешних руку разбојиика и иустолова и не дајмо се од њега ни ио цену главе раставити. Стављајући Вам драги моји, ово на срце, чесгптам Вам светле празнпке божитње, св. Богојављеније и св. Саву, да их у духовној радости и на вечну корист своју проведете! У Будиму пред Божић 1906.

Произведени. По замолби Љегове Светости, благоизволело је Његово Високопреосвештенство Г. Епископ

вршачки Гаврило произвести патријарашког протођакона Макарија Гавриловог за архиђакона 7. о. м. у дворској капели.