Srpski sion

^тр. 70.

СРПСКК сион

Б р . 5.

многим непотребним сукобима и граваминама. Истина да се у некојим деловима Саборскога Устројства посебно формулишу наводни изливи врховнога надзора, но то је само спецификовање опћега појма о том надзору према појединим појавама автономнога живота и означење формалне стране вршења тога права. 2 ) Али се нигде не одређују тачно границе, у којима се утецај врховнога надзора може кретати, јер нити су одређени разлози, који би оправдано могли изазвати коректив врх. надзора у автономним пословима, 3 ) нити је домашај тога коректива свуда јасно обележен, као позитиван или негативан. Када нам дакле ни автономне уредбе, а ни зак. чланци, у којима је узакоњена наша автономија, не пружају довол>но гаранције према неоправданој ингеренцији државнога надвора у наше автономне послове, морамо се обратити на помоћ науке, која без сумње има меродавни утецај како код донашања, тако и код примене закона. Према државоправном теоријском схватању о врховном надзору у правним државама, које схватање беше меродавно и у нашој држави у време донашања горе спом. законских чланака и потврде Саб. Устројства — корективу државнога врх. надзора према автономним вероисповестима, као самосталним корпорацијама, има само онде места, где вероисповест прекорачи свој автономни делокруг, и пређе у делокруг туђ, државе и њезиних органа или друге које корпорације, које све, као и та вероисповест, имају подједнако право на државну заштиту (шз адуосаИае) према повредама њихових автономних права, коју заштиту има држава да врши над свима корпорацијама, у интересу опћега реда и мира у држави. Сам пак домашај тога коректива, узевши у обзир суштину а ) Ср. §§. 7. 8. 9. 10. 14. 19. 20. 21. 23. 26. Саб. Устројства и октројке у Прев. отпису од 14. маја 1875. 3 ) У § 8. Саб. Устројстви. стоји да кр. комесар (у име врх. надвора) не може „пречити ваконату радљу" сабора. Иа тога би излавило до држ. надвор може спречавати неааконити рад у автономији. Но шта се све мисли под законшиа и незаконитим, остаје нерешено питање.

вероисповедних автономија, не би смео бити никако позитиван, по коме би држава у такој автономији могла уре^ивати, наре^ивати и судити, него само негативан, по коме би имала држава службено или на захтев интересоване странке (гесигвиз ав аћизи) не одобрити, односно уништити законодавне и управне одлуке, као и судске пресуде, донесене од автономије, када ова свој делокруг прекорачи, и зађе у правну сферу туђу. Па ипак видимо да је држава на супрот модерној теорији о врховном надзору вршила тај надзор у нашој автомији и позитивно, уреЈјујући, наређујући и судећи, нпр. у познатим октројкама према законодавном раду, у именовањима митрополита-патријарха и администратора епископских и митрополитских, у измењивању и мериторном решавању одлука и пресуда, као и у разним пози тивним расположењима, позивајући се на неавтономне уредбе као и на неавтономну праксу пре Саб. Устројства, што је све као супротно автономним начелима Саб. Устројства, укинуто аброгацијом, израженом у §. 28. тога Устројства. И тако, и ако не признајемо држави ираво корекшива у нашим автономним иословима, у којима се држи автономија свога делокруга, мора јој св шо иризнати ирема оном раду авшономном, у којем се делокруг автономни ирекорачује, 4 ) али и у том случају само негативни, а не и позитивни коректив. Према свему томе, што је горе изложено, настаје питање какав ће положај ваузети врховни надзор према саборској одлуци, донесеној у ствари Н>. Св. Патријарха, и да ли је оправдан уток Њ. Св. на Њ. Величанство против те одлуке. Ма како тежили да сузимо границе државнога врховнога надзора, мора му се признати право уништења оних ненадлежно донесених саборсках одлука, *) Разуме сс да и овде може настати неоправдана ингеренција државна, ако се делокруг автономије намерно сужава, али овде није реч о насиљу, него о праву, а против насиља сстаје отворен пут уставним дековима нредставака, протеста, ограде и пардаментарне критике према одговорној влади, која одговара за вршење највншега падзора.