Srpski sion

Стр . 82.

СРПСКИ сион

Вр. 6.

Беча уеери народ о „оеменитој и нробитачној намери" војнога савета, ућуткало се то питање и, накен три године санкционише цар Јосиф II. тај илан -за регулисање буковинске диецезе х ) у коме је одлучно изјављено, да је чувар религиозног фонда император а, управа, чување и употреба истога за свештенство и школу, на што је он једино и онредељен зависи ли од Његова располагањи." Одмах годину дана доцније потчињава Јосиф II. досадању самосталну буковинску епископију, истина, т <1о&таИс18 е* риге 8р1п4даШш8, актом од 4. јула иод каноничку јурисдикцију Митрополије карловачке. И тако је из епископије радауцке, поводом тих црквених рефорама развила се дакашња православна буковинско-далматинска Митрополија са архиепископском столицом уЧерновцима. Том приликом је бечка влада укинула и буковинске православне манастире, од којих су остављена само још три: Путна, Сучевица и Драгомирна. Од осталих црквених добара молдавских и буковвнских створен је т. зв. „религиозни фонд", чпјом администрацијом руководи од 1786. па све до данас бечка влада. Тај фонд из кога се издржавају Митрополит и епископи, конзисториални саветници, моваси, школе, дворско особље, нросветни заводи, свештенство и цркве — има своје економске органе са засебном упразом и надзором. У економији тих добара влада систем: издавање земље нод закун. Целокунно имање тога фонда износи у готовини 6,000,000 форинти и 480,000 јутара ораће и шумске земље. Годишњи приходи износе до *| 2 милиона фор. И када је то сад све било уређено, радило се, да буковинска црква добије и своју автономију. То је међутим ишло у почетку врло споро. Наилазило се у томе на врло јак отпор самих Буковинаца, који су заједно са енископом Евгеном Хакманом били доста незадовољни са таким стањем ствари и, захтевали од владе: да се управа „религиознога фонда" иовери епископу и конзисторији, да им се подари право слободног бирања својих епископа, шта више, били су многи одушевљени и за план ердељског Митрополита Шагуне, који је замишљао: сједињење целе румунске православне ') „Викстпаег Ое1з4псћег Ке^аНгип^8р1ап — а11егћбсћа!; ^епећт1д1." — Но{кпе§вга1;8-Секге1 тот 29. АргП 1786. Лго. 2484.

цркве у Аустроугарској нод својом јурисдикцијом. Тај план 2 ) наравно, имао је слабог изгледа на остварење. Он и није остварен и, тек носле дуготрајног договарања са владом, одлучних сукоба између енискона и .једног дела народа а, у пркос свима честим протестима народних странака, како буковинских, тако и далматинских, буковинска православна црква сјединила се са сриском нрав. црквом далматинском и, 1873. установљена је данашња правосл. бук. далматинска Митрополија. За Митрополита је именован енископ Хакман, који је наскоро затим, учинивши своме народу великих услуга и доброчинстава још пре своје инсталације умро, те је тако 1. фактичким Митронолитом постао Теофил Бендела. 0 његову наименовању, хијерархијском положају и достојанству, као и правима и делокругу ове Архиепископије а уједно Митрополије издана је 1874. царска диплома, којом се утврђују положај и ирава буков. далматинске митрополије. После тога, а ва основу те царске повеље наступило је конституисање ове Митрополије у катедралној цркви черновичкој и, свечано инсталирање новога Митронолита. Тек десет година доцније конституисао се у бечкој цркви св. Тројице св. Синод за ову, ново усностављену црквену област, Ово би овде бво иеториски преглед бук правосл. цркее од утеловљења Буковине к Аустрији, које смо ради јаснијег и тачнијег схватања данашњег стања и прилика њезиних, за потребно нашли ма и овако летимично да споменемо, како би, после још кратког упознавања спољашних одношаја правосл. цркве у Буковини према римској цркви, која је после анексије најагилније отпочела своју пропаганду и, после расматрања борбе румунско-руских синова православне буков. далматинске цркве, која је јако избила на површину и, која је створила не мало озбиљну ситуацију са својим т. зв. „рутенским" питањем, могли што нре упознати данашње стање православне цркве у Буковини. Православна црква у Буковини све док није постала цровинцијом Аустрије, слабо је долазила у додир са западном црквом. У самој Буковини није донде било ни једног-јединог 8 ) Види о томе опширнијв у „Богосл. Гласнику" 1906. „Рад око уређења црквених одношаја источно-аравоелавне цркве у Аустрији 1860." Д.(имитрије) Р.(уварац).