Srpski sion

С тр . 182.

СРПСКИ сион

Б р 12

Маја 1737. дође у Раковац и игуман раковачки Исаија постриже га. По смрти Вићентијевој, прими га натријарах Арсеније Јовановић Шакабента за дворског капелана, код кога је био ирво ексарх, а потом провинцијал фрушкогорских манастира, и као такав је стекао великих заслуга за исте манастире, радећи у Бечу да им се обезбеди имање, због чега се 1747. бавио у Бечу, док је дошао до привилегија за манастире. Поред патријарха Арсенија и митрополита Ненадовића, треба фрушкогорски калуђери у свагдашњим својим молитвама да се моле и за спас душе Синесијеве. По смрти натријарховој, ироизведе га митронолит Навао Ненадовић 1749. за архимандрита раковачког, а 21. Сеитембра 1751. буде посвећен за еиископа арадског, и као такав је умро 14. марта 1768. и погребен у црквк — манастиру — св. Симеона, коју је он и саградио. Синесија је дао штамнати 1761. у Римнику у малој Влашкој „Србљак" по рукопису, што се налазио у ман. Раковцу, који се доц« није на жалост изгубио. Синесија има великих заслуга за арадску дијецезу, јер он је допринео, да није цела еиархија прешла ва унију. Имао је грдне муке и невоље, да одржи епархију у нравослављу. Синесија је саградио манастир св. Симеона у Арад Гају, а уз њега подигао и дивну епископску резиденцију са нужним зградама, на што је издао до 60000 Круна. Из његова тестамента од 12. Јануара 1768., што је штампан у „Гласу истине" за 1890. види се, да је иза њега остало доста и митрополиту Ненадовићу и митрополијској ризаици и епархији. Манастиру Раковцу — своме ностригу оставио је сребро што се налазило у футроли под бр. 66., а добро је наградио и своје придворне калуђере а служитеље. А сестрама сво.јима оставио је 500 дуката кремаичких. Народни је сабор 1865. уступио Румунима св. Симеона, и манастирска је црква преобраћена у румунску парохијску цркву, а у енископској резиденцији станује данас иноверни закупник како резиденције, тако и пустаре, коју је Синесије за своје последнике узео. Срећа, што је Синесија већину својих сребрнс-златних ствари оставио митрополијској

ризници; а иначе би се и њима, као и многим утварима служили данас румунски арадски епископи. II. Никанор ЈовановиЛ, рођен у Претроварадинском Шанцу — Новом Саду око 1709., где се и учио код учитеља Саве, 1722. 8. Маја дошао је у манастир а 29. и. м. постригао га је јрм. Дијонисије. Епископ арадски Софроније Раваничанин зађаконио га је у Раваници 9. Јунија 1723., а Никанор Мелентијевић епискон крушедолски рукоположио за јеромонаха 1. Нов. 1724. у Раковцу. Постао је игуманом 19. Априла 1740. а архимандритом 15. Септ. 1752. Умро је 20. Јан. 1768. „С достохвалноју церемониеју церковноју погребен код церкве с десне стране иснод иевнице, поред пренрате с поља". Арх. Никанора су калуђери јако волели и поштовали, што се види и из тога, што су у протокол потанко навели, ко је све био при његовој сахрани и како је обављена сахрана. На сахрану је Никанорову 22. Јан. дошло и много народа из Каменице, Лединаца, Беочина, Футога и других места и вароши. А при опелу је било обучено 18 свештеника-јеромонаха и 4 ђакона. У протоколи раковачкој на првој стран« стоји написано : „Над гробом цигљом изидато чрез иол фата у висину, и над тјем зидом постављена целокупнаја нлоча каменаја, на нејже написано сице: Здје почивает обшчежигелнаго привилегиалнаго свјато врачевекаго монастира Раковца вториј архимандрит Г. Никанор Јоанович, иже от јуности своеја 43 љета во многих трудјех монастирских стаја, послужил, и течение жизни своеја окончав 20; Јан. 1768. љета, житија своего 59. Испод словенскаго сицеваго написанија и латинскп написано сице: Шс јасс!; Здтшиз Ксусгепс1и8 РпуНе^аИ МопазЈет Пе Касоуасг II. Ађћаз Боттиа Шсапог Јоћаппоугса. Оћп1 20. Јапиаш 1768. АеШ18 зпае 59. Над главојуже утвержден жељезн украшен и позлашчен крест, кое како плоча тако и крест поставлением, иждивением и трудом Исаиа Париводича јеромонаха раковачкаго 1769. мца Јулиа. И плоча под зидом молована и марморита".