Srpski sion

Б р . 15

српски сион

Ерне Ковач упозорује конференцију, да су одлуке у Карловцима недавно одржаног сабора поднете влади на одобрење. У супрот томе што су те конгресне одлуке донесене у смислу уредаба законом гарантоваде срп. цркв. автономије, ипак такви гласови круже, као да мађарска влада намерава тим одлукама ускратити потврду. Опомиње конференцају, да су те саб. одлуке етрого(!) у оквиру автономпје донесене, те нп уком погледу не стоје у опреци са мађ. државним интереслмз. Једна главна тачка у програму народне владе јесте поштовање автономије. Зато жели, да се по еабору допесене одлуке по влади одобре. Ово је у толико потребније, што је како је познато већину сабора чинила мађарска пријатељица радикална, која је и на пародном збору, одржзном ведавна у Н Саду у гштању поравнања с Аустријом држала уз незавпсну странку, те је одавиа преквнула с нолитиком, која се код срп. лпберала још п данас одржава, да се народносна политика може само под окриљем Австрије одржати.* ПТома Вишонтај као бившп повсадски посланик тврди, да су српски радикали свагда уз независну страпку ратовали. Јако се варају они, који држе да су иза леђа Политових свп Срби. Српски су се либерали пред срп. народом сзсвим отрцали, које потврђује та околност да су на ^сабору били радикали у већини и да су срп нар. цркв. фондови и закладе дошле под радпкалску управу. Ови су своју политику оснивалп увек па становишту мађарс-ке народности (т. ј. добре хазафије). Странка ова не сме олако узети ту са пародносног гледшнта скупоцену драгоцено т. Зато моли Фр. Кошута, који је и досада својом мудрошћу и великом политичком обзирношћу зпао у народу српском потпомагати иатриотску (ћага Иав) слогу, да и у будуће својом познатом енергијом сачува досад псстигнуте уснехе, те нека свој уплив у томе правцу уложи и сада када поједина препорна питања срп. нар. цркв. сабора у нретрес дођу. ГроФ Теодор Баћањв наглашава, да је председнпк независне странке, Фр. Кошут, отиочео ту патриотску политику, којој је сврха, подунирати споразум са југословенима, и овој се политици Фрање Кошута могу већ сада многи благодетни успеси приписати. Даље упућује на то, да је, када су у штанни бившег мађарског министра правосуђа оклеветали, тај министар правосуђа, док још те клевете нису бпле ни најмање доказаке, поднео оставку да би пред надлежним судским форумом

* Види чланак „Заетавии" о мађарској војсци. Уред.

своју оправданост могао доказати. Нанротив, црквена поглавица наших Срба, упркос томе, што се у мађарској шгампи најтежпм клеветама терети, и што је у тој ствари надлежни форум, срп. нар. цркв. сабор цео низ злоупогреба пронашао••■(!!), није путем гатампе у своје онравдање ниједан корак учвнио. Ово је сгање неиздржљиво. Наглашава даље, да у овостраном српству постоје три етранке, срп. радикална странка, која око себе окупља огромну већину овостраппх Срба и руку под руку са независном странком иде за независношћу наше домовине, тзв. самостална странка, која такође не потпомаже патрпјарха само умереније иоступа, трећа је странка патријархових личнвх пријатеља за једно са послаником Михаилом Политом, међ које се крију још и интимуси прошлих система. Ова странка у народу нема никаква ослонца. Држи, да је опасно за незавпшњачку политику, када би се патријархова ствар против становишта велаке већине ср. народа и у сунрот истини решила. Браиковић патријарх би најбоље радио да се захвали. Фр. Кошут упућује на то, да је он као прсдседник незавпсне странке отпочео политику споразума међу независном странком и иатриотских југословена тако, да се праведни захтеви држављана немађара у јединственој мађарско.ј народној држави у потпуној мери испуне. Жчнесено је иитање врло тугаљиво и од велике је важности, те Р<е влада с потребном оарезношЛу и свестрано то иитање претрести (у лиету је то место курзивом наштампано). Као нпо му је нознато закључца срп. нар. цркв. сабора иослани су од минпстра председника култус министру п не стоји то, да је влада у тој стварн икакво решење донела. Ето, како је министар Кошут одговорио на наваљивања „пријатеља радикалских" о патријарховом питању и о закључцима саборскпм. А ево, како је одговорио председник Векерле у ходинцима заступничке куће поеланицпма- у тој ствари: „Ми ћемо ту ствар решити с гледишта праведности и иравде. Мора се наћи начин за, решење тог иитања, а да се не повредп јерархијска оргаиизација српске цркве. Морам најпре да саслушам обе странке. Дотле ваља имати стрнљења." Са оваким одговорима мора бити задовољан свакп Србдн, јер се патрпјархова ствар друкчије и не да праведно решити. Да је но жељи „нријатеља радикалсквх", она би се могла решити на пречац. Ну, може ли и сме ли у данашње време уставно мађар ско министарство насилнички и иезаконито решити је за љубав политичиих штребера, који се данас издају