Srpski sion

(Ј тр . 242.

СРПСКИ

СИОН

течајева и шта се у н>ој учило. („Архи» мандрит Јован Рајић" од Д. Руварца 34.) А можда је у XVIII. веку још код ког епископа у карловачкој митрополији посгојала каква приватна школа за будуће свештенике, осим карловачких школа, што се за данас не зна. То пак велимо с тога. што ево тек сада дознадосмо — што се до сад није знало —, да је богословска школа — течај постојао у Н. Саду 1800. у резиденцији епископа Јована Јовановића, (1786 —1805.), који је трајао два месеца. Учитељ у заводу био је Јован Петровић, парох суботички и нротопопијата сегединског намесник. А то дознадосмо из књижице, о којој нема спомена у „БиблијограФији" Стојана Новаковића и у допунама, што је штампана у Будиму под насловом: „ГДДВНИИ ИОПИТТ* перкаг«) твч<н1л киири« ки>В8, 0(»стк н»нк1)(& прикутфижу, ДЦконц)««. А прочи)(& чинх сфжничктва поибчити желаК5ЦЈКЈ^Х /1ИЦ8, 80 О^ЧИЛНШјИ, вЖв К& Н: 0^,4^, прис8тств1И вги> првцЈСВАЦЈенства Господина 1и>а'нна 1имнновичд Прав. впкопа Вачкаг«>, 0*г«дин: А вгарскаги), А прчЈич : Ојгцј Оћссноснаги> Оучилифа совсгв(нну<их иждивс« шш« ЗаводитмА и кЈрркн^ишаг«) надзира'тваА: Таки> А прочи^а Гдж, бки» Оф ннаги) чина, та'ки> Л1апетрат8алнћ1)(», н прочи)(а тоАжс Овобод: Кралјк: М^роши ГрЛждани>к&; ир|др1чжнагш Оучилифа оучит(л»л*х 1ша'ннол1х П|тровичк, паро\о/ик /ИарЈа 0(рсзТ«п6лскил<к, А Прото-Пр{ск\гт1рата Ојгјдин : Нал ^стникодж, вк Н. ОЛд^к лИца Д {К {'л«вр1а днЈ 15. 1800. Года сод^Кланг — Ех ЕВдин^ ГрЈд"к, Пис<иенк1 | крал4вскаги> всв$чилиц]л пвштангкаги>. 1801. 4° 4 листа. У истој се књижици-броширици наводи, шта се све учило — иредавало — у истој школи „перваго теченија" (да ли је било више течајева, за сада не зна се), а наиме: јестествена и откровена Богословија; Историја црквена и дужности свештеничке. Први је течај трајао два месеца, а из појединих се предмета учило ово : 1.) Из јестественог Богопознанија, таже откровеног, јеже јест свјашченое писание: что јест свјашченое писапие? Јест ли нуждное в церкви? В главизнах спасенија јест

ли јасное и совершеное? Чтение писанија свободно ли јест и мирским лицам прочитавати ? Каково соборов закључен(4е и преимушчество? Что сут преданија церковнаја и Отец свјатих писанија? „На конец о основании Богословских". 2 ) Из историје црквене: Каја јеја материја, и тоја закључение?, таже о Христје и виаи нришествија јего на земљу. 0 заведении имене Христијанскаго. 0 ијаснении разних чинов в церкви нервенствујушчеј заведених и тјех должностеј, от диакона до самаго иатриаршеског достоинства. 3.) Од настирских дужности: что евјашченство, от кого и на киј конец уста новлено, и которија сут главнија должпости пастирја и душ поиечигеља? Шта се учило у том течају, рекао је на црквено словенском језику слушалац исте школе Григорије Мојић, иарох Ст. Кањишки, а на латинском језику Симеон Сганчмировић, парох шовски. А по свршеном испиту, захвалалио се на црквено словенском језику основатељу училишта епископу Јонану Јовановићу, присутној госноди на испиту, и своме учи тељу НићиФор Петровић, јереј ст. бечејски, Први су течај снршили ови: Превоеходни: Светтеници: Григорије Мојић, НићиФор Пегровић. Дијакони: Јован Илић, Георгије Поповић Мирски : Сима Станимировић, Андрија Комадиновић. Првог разреда: (прве класе) Свештеници: Мојсије Бугарчић, Јован Ференчевић, ТеоФан Малетић, Марко Влаховић. Дијакони : Испдор Дебељачки. Васа Докић, Никола Перишић, Гавра Костић, Васа Поповић. Мирски: Петар Григоровић, Петар Рубић, Јован Вучелић, Петар Пешић, Сима Димитријевић, Георгије Радосављев, Георгије Радивојевић, Аврам Јаић, Теодор Јовановић, Јаков Гагић, Јован ТриФуновић, Теодор Јовановић.