Srpski sion

(Јтр. 268

Б р . 17.

аи1ет регзопат теат аИтеге!, Ма1еб1:а1:ет Уе8<;гат ВасгаИбзЈтат (Зе §епи Дехо, 1ттИНте 1тр1огап(]ат (Јих1, ди;\1:епи8 1!1ит Ејиз(3ет ЈпЈогтаиошз АиШогет вЈ81:еп(1ит (?), еј; огчпет Ка^опј, е! т1ћ1 еа!епи8 8а1Ј8{ас1Јопет а(]т1пЈ81:гап(Зат (ЈетагкЗаге, Веш§ш881те \ ; е1]1:; СЈиет Аи1:ћогет (з1дии1ет ргае!а1и8 Ее1егеп<1апи8 ТШ, еа ас!а ргае тап1ђиз ћађеа!, е! дијзпат Еј(1ет ехћ1ћиегИ, е1 дио Ша 1гап8тК1еге уо1иегИ, зсЈге (Јеђеа!) диат орИте МаЈез^аИ Уе81гае ра1е1асеге. е1 ипа 81ти1 Еапбет (ЈепипсЈа1аопет ехНЈђеге ро1еп1, ех с1е!ес1и аи1ет ћији8, јрбете! 111 а ЕаЈет рипс1а бирре(311аге роббит, диае 1п1ап1ит соп1га поб1га рег Мајеб1а1ет Уе81гат пођјб с1етеп1Ј881те ЈтрегШа Рпуј1е§1а, уег§егеп1, и1, 81 еа (дио(1 Беиб а\ г ег1еге, е1 Ма1еб1а8 Уе81га 8асгаИббЈта Вешот881те еа1епи8 ргоу1<Зеге уеђ!) еЊсћи тапсјрагеп1иг, Итеат, соп1и810пет ехјп(1е т1ег рори!ит огјг 1 роззе, е1 81С, јрве Аи1ћог Воп1 риђ!јс1, е1 звгуЦјј Ма1е81аИз Уе81гае Е\*ег8ог, а§посепс1и8 ез!; СЈиаргор1ег ИегаНз ћитШте тз1о, и! Мајеб1а8 Уез1га, КаИопЈ, е1 тјђј, еа1епиз отпет заИз^асНопет (1еђ11ат, асЈуегзиз Еип(1ет Аи1ћогет (1егшпс1а110П18 8181епс1ит, јтрегип СИетепИзЈте с1ј§пе1иг; В сјо епјт 1(1 1рвит поп еззе с1е Ма1ез1аИз Уез1гае ЗасгаИззЈтае С1етепИзз1та Уо1ип1а1е; I(Зеодие ОгаИат ћапс АШ881тат ео СегИиз те сопзеси1игит зрего, е1 ЕапсЈет (место Еас1ет) №г1т Коб1га дио^ие зиа 8етрег Н(3ећ1а1е, 1п регре!иит гезегуИига ез1, е1 Е§о диодие, 1П Еас1ет етогИиги8 8ит. 8асга1лзбЈтае Саебагеае, Ке§1аедие "МаЈез^аИз Уе81гае. НитИНтиз, регре1иодие 6с1ећ8 8иђсЈ 11из е1 саре!апиб Јзајаз БЈакоу1сћ ЕрЈзсориз (Јгаеш ВИиз ЈепороШапиз. На леђима: Ас1 ЗасгаИззипат Саезагеат НипдагЈае ВоћетЈае Ке§Јат Ма1е81а1ет БотЈпит ОотЈпит С1етепИ881тит НитЈШта 1п81ап1ја 18ајае Б^акоујсћ ЕрЈзсор! Ог< ес1 ВИиз ЈепороШао!. Рго Јп1гозег1а ОгаИа ВепЈ§пЈ881ше ћеп(1а, Но1кгЈе^8га1ћ 1707. Коу, 151. Никола Радојтаб.

0 Д Г 0 В 0 р г. Николи РадојчиДу на његову оцену на кљигу: г Како се постунало са српским молбама е1с."* Први и главни услов сваке кригике, ко]а мисли да кориети односној ствари, ваља да је строга објективност и примерна солидност. Критика без тих услова отров ]е за књижевност! Г. Рацојчић у својој оцени мимоишао је баш те главне услове и нружио ми је твме немилу прилику, да бранећи себе од неумесних наиадаја — не нразним речима, него голим ФактЕша — покажем њега, као критичара, у правој боји. —■ Што рекох, да и докажем! Где је била солидност у раду г. Радојчића,** кад грубе језичне погрешке у молби и инФормацији приписује мени, а имао је прзд собом бечки акт с кога сам ја иреписивао и м>рао се уверити да је тамо у више од 200 речи наставак из замељен јасно са а (а не сл мало као што он хоће), те да сам ја на више од 180 места развезао то а у мв?! А што је у том огромном броју остало неколико речи неразвезано — сваки објективни критичар протумачио би то, као што јесте, са 1ар8и8 са1ат1, Тек ће ваљда г. крити* Како омо држади, да ће г. Грујић морати одговорити на оцену г. Радојчићвву; то смо му је дали на прочитање, и овде одмах доносимо и одговор г. Грујићев. Уред. ** Да би још разумљавији био овакав исиад г. Радојчића у овој одени против мене, ваља ми напоменути, да сам једном приликом, пре две године, добио на реценвију један еаетавак његов, кога је мислио штамцати у једпом од наших листова. Ја сам објективно изрекао свој суд и упозорио га како треба да поправи поменути рад. Шта више, кад сам се лањеке године с њиме > Загребу саетао, поменуо еам му то и усмено, али је то г. Радојчића тако узнемирило, да сам се вбиља ивненадио, кад је он ту на улици и иредамном почео се о свештенству нашем изражапати онако неповољно, говорећи : да је повнавајући неспремност наших свештеника онај састав свој онако „ненаучно" написао, д 1 би га могли разумети и т д. Још еам му тада из разговора и напоменуо, да у моме раду: „Како се поступало 11е." има доста штампачских погрешака, те да је томе у8рок велика удаљеност моја од Новога Сада и прилике код Матице, те како је чак и примедба моја, која карактерише бечки рукопис, саевим изостала и др — о чему г. критичар није нашао за вредно ни једном речи да спомене; — а нема сумње, да еве то његову работу чини много јаснијом!