Srpski sion

Бр. 18.

СРПСКИ СИОН

С тр 275.

сто просто потезом нера збаци ЕБегову Светост, и да постави за администратора њихова човека, који би им поправио материјално стање. А за ту с-воју жељу не могу и не наводе никаквог другог разлога, до ли: већина му је сабора изрекла неповерење, па кад не ће сам да иде, нека га мађарска влада збаци. Е, лепо! А молићемо, каква је то већина била? Ево, каква је! У туцинданском сабору од 75 иосланика, имали су радикали својих партизана 41. Од тих је гласало за Мушицков предлог — да патријарх захвали — њих 38 (2 нису били присутна, а потцредседник није гласао). Кад се узме, да сабор са вирилцима — епископатом има свега 82 члаеа, од чега је вадполовична већина 42, излази да и није половина сабора гласала за Мушицков предлог. Како је због бављења самостал них посланика на сабору у Загребу, неколико Фалило из поменуте седнице, то радикали дођоше до већине. Надполовична права већина еаборска није дакле позвала Његову Светосг да се захвали, него случајна, па и она не заступа већину нашег народа. А уза све то, не треба сметнути са ума, да је за Мушицков нредлог и у самој радикалној странци било и повуци и потегни, и да је његов предлог услед Јаковљева терора продрео са једним гласом већине. С тога два радикалска војводе од којих један беше известилац у патријарховој ствари — дошавши у стан, и промисливши од саборниие до стана шта урадише, и грунуше шеширима о сто, опсовавши Јакову нешто крунно, што и,х је натоциљао. И на основу т акот закључка, служити се најнепоштенијам и издајничким срествима, да ЕБегову Светост мађарско минис тарство просто збаци, кад не ће сам да сиђе, те да отвори једном место радикалском љубимцу данашњем; то је ваистину нитковски. И на жалост има у нашем овостраном

народу људи, који спадају у интелигенцију, који одобравају трку и непошген рад Јаковљев и братије му у терању Његове Светосги, а не знају и не ће несретници да зеају, да одобравајући поменути рад човека „исторзчна ножа", који се могао истаћи за вођу и диктатора само код нашег лаковерног народа, поред покварене му и неродољубиве интелигенције, и нехотице обарају сам углед и достоинство срнског патријарха, који би морао бити лутка већине страначке и свагдашњих влада мађарских. Та наши су стари потоцима лвли своју крв и у Турској и у Аустрији да очувају достоинство, углед и власт својих патријараха, а гле шта им раде њихови потомци за љубав једног човека „историчног ножа", ко]им је овладала Фикса идеја, да је он позван да збацује ерпске патријархе. Па како је нитковска скован план за терање ВВегове Свегости. Ево, чуј орпски народе на све четири стране света. а чујте и сви остали народи, а особито Мађари, који не познавајући наше радикале, братиме се с њима, с њима, који су у њиховој највећој невољи онако писали о њиховом идеалу „мађарској војсци", ал им за то није сметало, да им се похвале, како су их они у невољи потпомагали. Дакле чујте нечувен нитковлук. Кад еу радикали дошли 1902. на влаДУ ~ У саборски одбор — и изабрали за ревизора г. Чеду Милутиновића, негдашњег шнитхендлера сомбореког, ставили су му у дужност да истражује старе рачуне, па и оне одобрене но надлежним Факторима па и са&шм сабором, дакле Финалисане. У том свом чепркању, према свом знању и ногрешном схватању — што му се не може толико у грех уписати, кад се помисли, да као Капамаџијин ђак за ову годину две дана није могао изучити оно, што на^чи редован ђак у трговачкој школи или академији —, а према добијеном упуству од својих протектора, уједанпут пре четири године пуче глас у ^Застави", како је саборски одбор наишао на дефраудације ЕБегове Светости, које износе на