Srpski sion

СРПСКИ

сион

Стр 263

ни, муниципије у многом погледу дају правца и државној политици, па је отуд врло природно, да ће и управни одбор тако квалификовати оптужене чине, како то најбол»е одговара смеровима партијске политике. Не треба дакле дозволити да како учитељи, тако и издржаваоци школа буду жртве правцима страначке по* литике. Ето то су оне бојазни, које су ме побудиле на то, да изјавим: да ја не не могу примити ову законску основу!

0 ц е н а на г. Р. Грујића издање инФориације кардинала Колонића, што ју је он штаипао у својој књизи: „Еако се тступало са сриским молбама на двору ћвсара австријског и т. д. и која је изишла као прва свеска у: „Зборнику историјских цокумената и , а као осамнаеста књига међу књигама Матице Српске. Читајући латински текст Колонићеве инФормације ћесару ЈоеиФу I. на молбеницу патријарха Арсенија Ш , — познат са латинштином кардиеаловом и његовим стилом из писама му Пропаганди у Рим и писама, што их је писао загребачком бис купу Микулићу, — брзо сам се уверио, да издаа>е није верно, да је пуно грубих језичних погрешака. Када сам дочитао ту важну инФормацију у издању г. Грујића и када сам је усиоредио са његовим српским преводом — за који узгред спомињем, да је нетачан, овде, онде намерно изврнут и на једном месту (уМе: р. 18., р. 54. и 56.) испреметан је у њему ред тачака и не одговара реду у латинском тексту његовог издања — био сам уверен, да се овако аздање никако не може научно унотребити. Добротом г. Дра Бојничића управитеља хрв. слав. далм. зем. архива у Загребу добио сам из ратнога архива у Вечу сам конвол^т где је тај преаие Ко лонићеве инФормације, који је у свом издању уоотребио г. Грујић, и успоредио га са његовим издањем. Препис је досга читак, преписивач изгледа да није био Бог зна како учен, а сигурно је, да је био аљкав. На десној страни нреиисивао је

молбеницу патријарха Арсенија Ш., а на левој инФормацију Колонићеву за поједине тачке те молбенице. Г. Грујић није први издао ову молбеницу, него г. Радонић у 22 3 / 4 књизи ЈХето пиеа по другом пренису, и то непотпумом. Од издавача се тражи, да, ако издаје ствар која је већ издана по другом рукоиису, у нотама доле ноброји све разлике између руконис^. Г. Грујић није то урадио. То није све. За преписивача Колоннћеве инФормације, што је сада у ратном архиву у Бечу, казао сам да је био аљкав, то нисам рекао забадава. На неколико места, преписујући молбеницу патријархову и дошавши до краја десне стране, препвсивао је на левој страни инФормацију, као обично, а кад је преврнуо оиет другу десну страну заборавио је да није сасвим готов са преписивањем дотичне тачке молбенице, него ју је оставио онако недовршену. Г. Грујића то није довело у неприлику. Он је преш!сао крај таке недовршене тачке, или ако му се учинило дугачко, колико је хтео, из издања г. Радонића којему је подлога други препис; о том нам ни речи не вела. Издање г. Радонића. било је његова десна рука у преписивању молбенице патријарха Арсенија Ш. Где му је било што тегпко прочитаги ту је г. Грујић нреписивао из издања г. Радонића, тако је преписивао и стварне и штампарске погрешке и допуњавао текст молбенице из споменутога издања где му се то учинило згодно. 0 захтевима, што их историјска наука меће на срце сваком издавачу извора, не води г. Грујић ни мало рачуна. Ако ни у чем у нашој науци, оно се у издавању извора морамо угледати на најбоља немачка издања, јер немамо новаца на једанпут да издамо важне изворе за српску повесницу, нема дакле наде да ће доћи у скоро други и исти извор што је рђаво издан боље издати; за то треба већ, да нам издања извора одговарају свима научним захгевима. Не смемо бити тако наивни и веровати, да је издавање извора најлакши посао у историјској науци. То је најиипавији и најтежи посао, који са