Srpski sion

С тр . 294.

СРПСКИ

сион

Б р . 19.

II. Мисао мађарства, тежња за успоставом мађарске државае неодвиспости и слободе народа у њој, почела је од 30 година овамо сасвим други вид да добија. Ова заносна масао, која је још пре 50 година магла да задобаје за себе све нријатеље слободе и демокрације у Еврони и Америци, нретурила се у неки нездрав империјализам. Од одушевљења за слободом и братстом, постаде жудња за влашћу и ве* личином. Новији мађарски нолитичари и патријоте нроаађоше, да је за величину Угарске, пре свега нужно да се од целокупног становништва, што пре начипи нлеменски један мађарски народ, па да ће онда угарска држава са двадесет милијона језичкии културпо хомогеног мађарског на рода, моћи повести империјалистичку, дакле освојачку политику како према Аустрији, тако и поглавито нрема својим јужним а источним суседима. Наравно је да су сви народи ове земље, а поглавито Срби и Хрвати, који су од увек имали и чували своју политичку индивидуалност, морали доћи у жесток сукоб за оваквом новијом мађарском шовинистичком мишљу, а заиста историја последњих 30 година, то је историја поли литичког гонења поглавито Србо-Хрвата у нашој домовини. Дааас стојп идеја о помађаривању на своме врхунцу. Што год служи тој идеји, то прихваћају сви Мађари, без разлике странака једнодушно, а што се тој идеји противи, то се руши немилице. И нисмо више ми Срби у прзом бојном реду, наша историчка права више немају никакве важности, него су у првом реду остали немађарски народи са својим опћим човечанским правима, која држе да им мађарски шовинизам угрожава. Подигоше се нротив те струје не само већ и стриељиви Словаци и Румуни, него чак и Немци ио Вачкој и Банату, који су још 1848. године с Мађарима раме уз раме а иротив иас војевали. Мислимо да смо истинито и сасвим објективно Фиксирали данашње политичко стање, из кога излази да је сада мађарска

државна, боље рећи мађарска империјалистичка политика дошла у сукоб не само са Србо-Хрватима, који имају своја исторкчка ирава, него са оним великим масама немађарских народности, који нити имају, нити траже каква историчка ирава у овој домовини. * * * У време уставне кризе, оида када је по природи саме ствари цзла Угарска по звана била да подигне свој глас у интересу неодвиснос/ги свога законодавног тела, у те тешке дане као да су наше мађарске пагрнјоте осетиле, да је снага земље и снага устава у срцима и мишицама свих грађана Угарске. Лако се титрати и са земљом и са уставом, када ту земљу и тај устав бране неколицина привилегираних, а неми стоје скрштених руку милвјони бесправних или из уставне слободе искључених грађана. У те тешке дане нашло се увиђавних људи, који потражаше руку и срце СрбоХрв^та. Но кад је опасност минула, и када је коалиција мађарска владу примала, није та мисао, која је у часовима оиасности креснула, могла да се оснажи, нешто је мало и тињала, и канда се већ и сасвим ногасала. Није ми бар познаго, да се о збратимљењу Срба и Мађара, о сталном пријатељству и јединству, о политичком солидаритету на свама линијама искрена реч новела, или да се у том иогледу са меродавне стране авторитативно нешто утврдило и утаначпло. Напротиз видимо да ова прелазна влада у место да спрема закон о општем тајном гласању, Форсира закон о помађаривању школа, те се тиме ставила у најжешћу нротивност, и са правима и са жељама Срба у Угарској. А сада је заиста најмање време зато. Но ако нема еближења политичког, а оно ипак се начинило неко зближење кортешко, начинила се заједница неполитичких интереса између неких чланова к>шутовачке странке и између главног заиовед нвка и два три војводе радикалске. Јаша Томић, Иван Ивинић, Арвед Телеки, Бала Аладар, Мајер Јожика на отвореној