Srpski sion

Бр 20.

СРПСКИ

СИОН

С тр . 311.

изради, то се види по томе, што поједина оделења из појединих дијецеза нису или никако или само некако или опет потпуно, али неједнако обележена. Н. пр. Горн.о карловачка дијецеза. Консисторија, Админ. Одбор и т. д. обележено је са А.) Б.) и т. д. у вршачкој дијецези са I.) II.) и т. д., а у бачкој, будимској, пакрачкој, темишварској и архидијецези није то никако обележено. Или н, пр. набрајање појединих протопрезвитерата и па рохија (и ме^у натписима овима не влада једнобразност; тако за бачку, вршачку, темишварску и архидијецезу; парохијско свештенство; будимску: мирско парох. свештенство: пакрачку и горњо» карловачку: протопрезвитерати и парохије) гдегде је обележено са а) б) и т. д. (бачка, пакрачка, горњо-карловачка), где где са I.) П.) и т. д. (будимска, вршачка, архидијецеза) а гдегде никако (темишварска)! Имаде ту још мноштво неконсеквенција. Н. пр. за једнога свештеника вели се, да је др. права а за другога (из исте епархије) да је Бг. јипз. ( види стр. 67. и 68.) Или: у једној истој епархији именик свештенства ређа се свакојако, само не онако како треба и у духу српскога језика. Код једнога долази прво презиме па име, а код другога прво име па презиме (види стр, 97. Плашки: Косановић Стеван, окр. прото и парох; Ја< сеница: Исајло Рајчевић, јеромонах, адм. парох.; или на стр. 99. Карловац: Душан Кнежевић, парох.; Ријека (Рште): Косановић Оава, прото-парох) и т. д. и т. д. Напоменути нам је, да сличнога има још, али нам је већ одвратно набрајати! А да је у „Шематизму" овом и прилично погрешака, покушаћемо ево и то да докажемо. Н. пр. У дијецези темишварској, протопрезвитерату арадском (стр. 90.) код парохије Сириг, није убележено име пароха тв парохије, него само име његовог заменика. Истина, да је парох тај од стране наших духовних власти, осуђен на губитак те своје парохије, али та ствар није коначно била решена бар у оно време, када се календар штампао, зато име тога свештеника никако у „П1ематизму" није требало изостати, јер иста

парох није избрисан из каталога свештенства епархије темишварске. Исти је случај и с Драгутаном П. Мојићем, прпр. капеланом вбечкеречким, који случајно нити је под суепензијом, нати је обло жен сличном казном, па ипак му име међу свештеницима на своме меету убележено није! Или на етр, 66, где је испасан персонал манастирскога свештенства епархије бачке, наводе се имена двојице (Пахомије Дамјановић — Коваљ и Михајло Стојановић — Бођ ш) још 1902. односно 1903. године преминулих калуђера. Или на стр, 71, у каталогу свештенства будимске епархије, име Јована Бешлића окр, проте мохачког, налази се и у будимском и у мохачком протопрезвитерату и т. д. и т. д. Још ћемо само упитати г. Уредника, а где је у „Шематизму" каталог умировл>енога свештенства карловачке митрополије? Зар оно не заслужује, ни да му се име у свештеничком календару спомене ?! Но доста већ о том ,,1Пематизму"! Можда ће нам когод на ове и овакве замерке рзћи: па није уредник календара за те омашке крив; какав је материјал из које епархије добио, онико је п штампао. Но ми ћемо на то: г. Уреднлк је требао материјал прво добро средити, па тек онда га у штампу дати. „Шематизам" овај, овакав какав је, боље да га и нема! На крају се ређају: „ шшамиарске иогрешке и (а дао Бог, нема их баш мало!); на једној страни: „у месша иредговора", а на другој : „садржај". И с тим би се свршио и други део свештеничког календара. Сада тек долазе белешке. Шта мислите, ваљда белешке из пастирске праксе? 0 не! Ту има бележака о „балза мима", „мелемима", „домаћим мастима*', „помади (источна маст) тпто чисти лице", о „чудотворном коза-прашку прота пијанства", ваљда као тетеп1;о браћи све» штеницима! Ове белешке безусловно је требало изоставити, јер им никако није место у свештеничком календару. За овим долезе вашари (а зашто не