Srpski sion

Стр. 348.

СРИСКИ сион

Б р . 22.

Једне вечери — било је већ у сутон — чује Макарије у Горици лупу од сикира (Горица се стере одмах изнад манастира). Премда је зиао за пријетњу Николину, а знао је без сумње и то, да неће нико у то доба сјећи у Горици, него Никола; ипак похита брже боље у Горицу к оном мјесту, од куда је лупа од сикире долазила. Отишавши тога всчера у Горицу, није се више ни вратио из ње. Сутрадан нашли су Макарија мртва у Горици под једном одебљом и подсјеченом јелом, под којом је сигурно ззтекао убојицу свога гдје сјече. Сумња је одма пала на Николу, да је убио Макарија, но он се врло вјешто и лако извукао испод те сумње — јер је одмаглио — како рекоше — из Горице одма не кући својој, него у Карловац и тиме да је заметнуо свој траг и остао прав, а Макарију се ето осветио и стрпао га у гроб То мјеето, у Горици гдје на|оше мртва Макарија, назваше: „ Макаријев троб и . Ето, тако је пао жртвом дужности своје калуђер Макарије Милић, коју као шго се види — није вршио „једино из забаве", како наводи г. Кукић, него из привржености и оданости кући и дужности својој. (Свршиће ве.)

ЛИСТАК. В е с т и. Иопиг на богословији и матура на карловачкој гимназији. Прекјуче су 1. о. м. цочеги испита на овдешњој богоеловији, а матура на карловачкој гимначији отпоче ће сутра 4. о. м. Одпуст. Високопречасии нротосинђео г. др. Владимир Димитријевић, управигељ богословског семинара, решен је од управе истога и Његова Светост благоизволела му је подарити отпуст из архидијецезе. Г. Днмитријевић примљен је од Његовог Високопреосвештенства г. епископа вршачког Гаврила у клир вршачке епархије и поверио му је управу манастира Месића. Тако ће једном и исти манастир добити свога управитеља, и до г. Димитријевића ће стојати, да л

ће га поставити у оно стање, у каквом га је покојни епископ Нектарије оставио при своме одласку из манастира за епископа. ОсвеЈење заставе срп. земунске цркв. певачке задруге. Први дан Духова прославиће зеиунска срп. дркв. певачка задруга 40 годишњицу свога опстанка, којом ће се приликом осветити и застава, што ју је задрузи даровала благородна госпођа Софија пл. Спирта. Ж°лимо истој задрузи да јој прослава што сјајније испадне. Исправак. Поштовани г. уредниче ! На белешку под натписом „Навлачи им се беона на очи!" стр. 334. у 21. бр. „Српског Сиона" олободан сам послати Взм овај исправак: Не стоји ово нисање „— — у започетом слепилу поче им (т. ј. нашим радикалима) се и мозак у сос претварати", јер је већ давно опће ноторна сгвар и чињеница, да се нашим радикалима мозак у сос веЛ давно претворио. С поштовањем професор Радост карловачких радикала. У последње се време много ради и код нас на томе, да се напишу подесни буквареви за самоуке. Одбор је задужбине др. ЈБубомира Радивојевића расписао награду за такав буквар; покојни Мита Нешковић је написао такав буквар и смрт га је спречила те га није издао. Ну, како наши радикали а особито карловачки држећи се иародске: „ко се хвали, сам се квари", у тишини обављају све крупније народске послове, и немају обичаја да телале својим вернима, шта раде и шта мисле радпти, него тек одједном занање јавно мњење каквим својим великим делом — изумом; није чудо и што пре неки дан изненадише јавно мнење једним својим новим огромним успехом. А исти се састоји у овоме. Г. окружни карловачки прота Јован Јеремић упознао је шпру публику са карловачким бедником — шашавим тако званим Тилдиком, који п ако је шашав, много је поштенији и мање има на души греха него многи и многи велики господин у разним положајима, а као главна му је врлина то, што он не уме лагати, нити свога ближњега денунцирати. А тако исто не зна ни варати, ни красти, већ живп од своје смерне зараде, а које од милостиње, коју му добри људи даду. Њега је нзаео дакле на новршину г. прота Јеремић, те тиме дао повода својим пријатељима ас! ћос од аппо 1902. земунским пангерманима око „Народног гласника", да пливају у радости — бо-