Srpski sion

Вг. 2б.

СРПСКИ

СИОН

Ст?. 397.

и у гимназији, у којој тако исто има врло велики број ђака, који нису требали бити нримљени. Р|ави математичари. Наши радикали — а особито адвокати —, у практичном животу и сувише су добри и вешти математичари. У јавном пак животу умеју кадгод да се покажу као врло лоши математичари. Познато је како они имајући јвдан гпас већине на туцинданском сабору, изводе отуда, како они нрестављају већину српског народа у карловачкој митроиолији. Ако игде у свету има странке политичне, која би могда и смела тврдити, имајући цигло један глас већине, да она преставља и већину народа; ми се нокоравамо казни, какву нам одреди познати Фахман математичарски г. Чеда Милутиновић, ревизор, бивши „шпецераиста" ил што би рекао Бекић „биберлија" —, који својим проналаском „дефраудација" навуче радикале на танак лед — у ћор сокак. Ну, треба знати, да за радикале важи један глас већине и већину народа само тада, ако се то тиче њих. Иначе је код њих овај саразмер. Ако се 75 свештеника изјасне за нешто, а 33 су противни — управо само се 2 изјаснише нротивна, а 31 не дође на збор, не изјавивши ни да су за њи против; онда је по њиховој математици већина свештеника противна. А тај је случај са збором свештеничким одржаним 29. маја о. г. у Темишвару, на ком је од присутних 55, њих 53 гласало за осуду саборског закључка у погледу Његове Светости, 22 изјавише усмено, писмено или телегра®ски да одобравају закључак већине, 3 поздравише просто збор — кад су знали, зашто је збор позван, нема сумње, да пристају и на његов закључак —, а 31 нити дођоше, нити извинише свој недолазак. И на основу оваког саразмера, неки се веселник искида доказујући у „Застави", како је већина свештенства у темишварској епархији протива поменутом закључку! И што он, не имајући образа таку лудост разглаба у „Застава", ни по јада; ал је срамота да и доб;р део српске интелигенције верује и у ту лудост, као и многе друге сличне лудости и глупости „Заставине. Па да код нас може бити друкчије, кад има тако покварене интелигенције, да може и сме у такве лудости и глуности да верује, и листа као што је „Застава" да их може доносити.

Главна расправа. На тужбу Његове Све тости против радикалских посланика са туцинданског сабора, који гласаше за познат Мупшцков предлог, обавио је предистрагу карловачки котарски судац г. Д, Коњевић. Како су радикали преко свога Фишкала за ужу Угарску г. др. Бранка Илића надигли вику, да г. Коњенић не ће моћи беспристрасно судити, тобоже о тога, што је потписао повереницу Његовој Светости и што се изјаснио како ће осудити тужене — код доказа ове тврдње, особито су се прославили један српски учитељ и два проФесора карловачке гимназије и заслужнима се показали за радикалну странку, за што ће их она већ у своје време и наградити —; то је г. Коњевић захтевао, да се делегира други суд, да обави суђење. Радикали телалише и радише на томе, да се делегира земунски суд, ну бански сто не хтеде им испунити жељу, те одреди митровачки котарски суд, који је по тврдњи „Заставиној" расправу одредио за 16. (29.) Јули. Радикали по свом начину телалише, како је жеља Његове Светости била, да суђење обави судац Коњевић, а то с тога, како би доције могли телалити, како је пристрасно донесена пресуда. Да Његова Светост није имала нужде, да суђење обави овај или онај суд; о томе ће се г. г. тужена уверити при самом суђењу. којом ће се приликом испоставити и та чињеница, но је имао нужде да смакне односећа се акта на оиравку темишварског двора. А подједно ће се испоставити и то, нано је радикалски стручњак — ревизор — могао и доћи на помисао, да је при поменутој оправпи учињена превара, на нрост записнички исказ, да је поднети обрачун одобрен? Тврдња Јаковљева, да радикали нису имали нужде да макну поменута акта, пошто једна крививица више или мање не мења ствар, таје и сувише наивна и за оне по сувачама, а тврдња неког Св. у 129. бр. Аћепс1-блата „Заставе", да „одговорност за несгала акта носи народноцрквени тајник, и он је дужан дати рачуна о тима списима или доказати да их је даље издао", то је тако лудост, да ју је могао написати само какав глупави радикал, а иримити је у лист један Коста Брадваровић. А глупава је с тога, што је после смрти Исе Иирића нар. цркв. тајника (•{• 2.|ХП. 1893.)