Srpski sion

С тр . 400.

СРПСКИ СИОН

бр. 26.

имате, и должни јесте, с тјем јешче придодатком, да в будушчее и количество вертоградних <1Т економии прибављаемих чрез љето, зелии, варив и овошчиј в рачун вводитсја. Вједите ви обаче еастојателие и наајестници, јако на сиа и прочаја будушчаја љета рачуни приходов и расходов монастирских много оиасњее и бодрјее от вас истјазоватисја, изсљедоватисја и ирегледатисја будут, и знајте, јако ни једина иозидиа издатка, јаже пјат Форинтов и болше износит, квитоју не освидјетелствована, и ни једина такожде пјат Форинтов, или болше изноејашчаја а контраквитоју подобајушче недоказанаја нозициа приманиа. ирнмитисја небудет, и кажди насгојатељ и намјесвик, иже би в рзчунах своих неисправни обрјелисја и тија добрје освидјетелствовати и доказати немогли би, јако обидјевши и онеиравдовавши касу монастирскују сљедователње добро церковное, суд воспријати, и ио тому наказани бити имут. Четверто: Ашче котори от братии отличност њекују во вјежествје економии паче мних имат, и чтолибо о благостојании монастирском и прирашченију ползи и економии монастирскија смислити благонотребное, и нроникнути би могл; таковому слободно будет и дозвољаетсја всегда и во всјакое времја, мње таково свое мњение и блвгонахождение нисмено представити и објавити. Пјато : И ашче благоуведени обичај досеље бил, и издани правилами монашескими вељено јест, да монастиреј настоја телие ренорти тромесечнија мње посилајут, и о дјеемих и биваемих јављајут: ничго менше в прошлом 1779. годје великое раз слабление и небрежение настојателеј в том нозналосја, зане с концем Октомвриа 1779. једин токмо между всјеми прочими должност своју в том набљудаја обрјелсја, всиже прочи о должности своеј, јеже репорти своја учинити, немарливи и небрижливи биша и нознашасја. Повељевају убо и неослаблено налагају, да како за нрошлое 1779. љето изоставленија ренорти настојателие монастирски мње аослати. тако и в будушчее ао

исходје всјакаго тромесечија носилати, и тако должносли своеј болше и -добрјее приљежати имут, такови обдче реиорти всегда от насгојатеља, намјестника и најменше двоих старцев подписани да будут, и тако ноднисани мње иосилајутсја. Јешче же Шесшо: И то неослабно налагаетсја и повељеваетсја, да приликоју верху пунктје первом наложенаго вам всјакомесечнаго прочитанија правил монашеских, и настајашчи церкулар купно чтетсја. и притом мезкду нрочими совјетованиами, и исиравленијамл вашими, паииаче братију љенивују, нерадившују, во церков неходјашчују, сварливују, настојатељу своему ненокоривују, противјашчујусја, не подчињајушчујусја, и прерјеку.|ушчују, срамо словјашчују, в траиезје и по особ между братствам свари заводјашчују, и иначе сходно објетом монашеским пеобходјашчујусја, соборно духом кротости иснрављати, и в нодчинение и послушание приводити, и всегда о чем кто совјетован и исирављаем бивал, протоколираги, неиснра« вљајушчијасја обаче. и неподчињајушчијасја мње таковија ио нервом и втором увјешчании и совјетованаи имено в репортје тромееечном назначити и јавити. Кои би обаче от настојателеј, таковим недугом бољезнујушчаго уврачеватисја неходјашчаго брата мње објавити нехотјел, тој настојатељ, онују истују казн, јаже би брат они своего неисправљевија ради, понести имјел, понесет сам. Седмо : Сами вјеете и опоменути се можете, коликократно, не токмо нравилами монашескими, но и особними многими укази, вељено и запрешчено јест, да братија бездјелно и кромје собственија нужди или нотреби монастирскија, ио миру, селех и варошах нескитајутсја, сами обате искус нротивное сему доказует, мнози бо от братни, да јешче кромје вједомости и дозволенија настојатеља своего, в села и веси отходјат, скигајутсја, безчинија дјејут, и нростим на саблг;зн бивајут; тјемже повељевају и налагају, да в будушчее ни настојателие ни намјестници, бездјелно и кромје крајнија нужди и нотреби монастирскија буди куд отходити, и сотим касу монастирскују истошчати ниже кто от бра-