Srpski sion

С тр . 524.

СРПСКИ СИОН

Б р . 33

нити радикал), те да га даиас једна другој поклања —: него нас се тиче, је ли оно нстина, што се навело о скештеничком конвикту ? И на жалост не само нашу, него сваког прија теља реда и часног рада, морамо признаги, да емо се и сами лично уверили о загађењу нове конвиктске зграде, а нодједно и намештаја. Ми нисмо могли ни замиелити, да би један уиравитељ — и то профегор, који је за то и узет за управитеља, да ће држати у реду а кућу и децу» ком је за то и дано, да има храну и сву оскрбу с породицом у конвикту — могао за ненуне две године онако загадити нову кућу, и у онаквош је стању предати своме последнику. Кад смо све оно видели; ми смо не једном уз викнули: е јесмо Турци! Од новог је управитеља г. Машпревића врло велика жртва, што се примио управе, и што није ножалио труда ни он, а ни госпођа му, да очисте кућу од гада — руса и стеница — те да деца дођу у чисту кућу, у којој ће и деца за цело имати и другу негу и све остало, вего шго до сад нмадоше. Овом прлликом не можемо а да не замеримо и досадашњем патронату, којп могаше допустити, да се онако загади нова зграда, а подједпо и новом председнпку му, који је могао дати јавно онакву похвалу г. Магарашевићу, којом се он по свималистовима разметао. И тада, кад је г. Магарашевић биран за управитеља, а и сада пмамо право, што смо држали за истину довикнуте речи једног познаваоца члановима патроната: јели сте до сад печења Њ, од сад ћете јести трице Н. Н. Уредник: Димитрије Руварац, протојереј.

Ч и т у љ а. (| Стеван Кумановић, админ. парохије у Вери.) Лвцем на мајку Ангелину, 30. јулија о. г. сахрањен је у Новим Карловцима уз велико учешће народа из места и пз околине саски син и несуђени парох саски Стеван Кумановић. Пок. Стеван родио се у Сасама од трговачкпх родитеља, који у старости остадоше да до гроба оплакују уздавицу своју у старим данима својима. Гимназију и богословију свршио је у Срем. Кар ловцима. Беше добар ђак, а још бољи друг и брат. Много је обећавао — ал' судбина ваљда његова спречавала га је да остварује оно, што је обећавао.

Несретно ее оженио — и још као богослов развенчао се. По нуждп морао се предати судбини остале несретне своје, браће удових свештеника — п обудовивши са једним женским дететом, узме и трећу честиту и добру женску, која са трп нејака синчића остаде после његове смрти у највећој нужди, да их од својих руку храни и издржава.* Пок. Кумановић беше прво дуже врем^на админ. иарохије у Ердуту, најдуже лични капелаи у свом родном месту, и напослетку админ. парохије у Вери. За време капеланисања у своме родном месту створио је земљорадничку задругу. Са својим сељанима, који су га од детињства, волели, живео је у најлепшој слози и љубави — тако да се било све село узбунило, кад се дознало да им је Стева премештен у Веру, да начини месга зету проте Јеремића. Премештај тај толико је утицао на пок. Кумановића, да није могао дочекати сатис®акције своје — избора пароха у Сасама, већ мораде у најбољим годпнама у хладни гроб. Испратише га и опојаше 10 свештеника и го: Милановић из Новпх Карловаца, Гњатић из Ст. Сланкамена, Јанковић из Сурдука, Дујановић из Бешке, Марковић из Инђије, Вуковић из Чоргановаца, Чичулић из Марадика, Араницки из Ст. Пазове, Војводић ив Нових Карповаца и Секулић из Крчедина. У цркви је тешио старе родитеље п незбринуту сирочад, а уједно се опроство са покајником у име своје п осталих другова школских Светозар Дујаиовић. На гробу није могао, а да се иосебно не опрости од свога друга Радослав Марковић. Захвалницу пак од својих ученика, од својих Сасана, од земљорадничке задруге, на свему што је у своме родном месту као свештеник учинпо, при спуштању у гроб изрекао је гимна^иста Живковић из Нових Карловаца. Покој нека је души Сгеве Кумановића! У среду 8. (21.) авгусга око 5 сати у јутру тихо је преминуо у Ср. Карловцима Стеван КаЋански, свршени богослов п изабранп ђакон сентомашки. Покојник беше родом из Ст. Бечеја. Положивши испит зрелости у Срп. Вел. Гимназији Новосадској постао је слушаоцем Богосл. Училишта у Ср. Карловцима, где је лане и свршио науке с одличним успехом. Беше увек вредан и одушевљен члан богосчовске омладине. Још као слушалац Богословије * Представжте то јадно стање Ви господо, који сте дротив друтог брака свештеничког.